Zašto su se veliki gitargraditelji odrekli svojih brendova?

[Superhik]

Pišući odgovor na neki post na forumu uočio sam jednu, po meni, neobičnu stvar. Naime velika imena poput Čarvela, Kramera, Džeksona, Dina Zelinskog, samog tate Lea, svi su redom napustili svoje matične kompanije. Kompanije koje su sami osnovali, dali im svoja imena i u kojima su svojim talentom i majstorstvom, idejama i vizionarstvom, proslavili svoje ime diljem zemnoga šara. Upravo te kompanije na kraju su jednostavno napustili ostavljajući sopstveno ime i brendove.

Čak štoviše, svi redom su ponovo započeli isti posao od nule, osnivajući male kastom šopove i praveći limitirane serije, nažalost sada dovijajući se kako da ih nazovu.

Otvara se sada par pitanja: da li oni dobijaju još tantijeme na ime autorskih prava, ko u stvari raspolaže njihovim "imenima" i da li je to njihovo napuštanje znak njihovog nezadovoljstva kvalitetom instumenata koji se još uvijek, faktički, prave pod njihovim imenima?

[Dersu Uzala]

Price su im razlicite, ne postoji jedan genericki razlog zbog kojeg je to tako. Leova je manje vise svima poznata (hteo je da inovira dalje sto je u okviru Fendera bilo nemoguce), za ostale nisam siguran koliko su poznate generalno raji, Gerijevu pricu mozete osvedociti iz njegovog pera odje:

http://garykramerguitars.com/history.html


Inace, imati gitarsku kompaniju u Americi, cak i uspesnu, je jeziv smor. Uopste nije naivan biznis, stavise it's cut-throat. Ali opet, mrzi me da kenjam, ionako vec svi sve znaju.

Charvelovim imenom raspolaze Fender koliko se secam (prethodno Jackson ali kad je Fender akvizirao Jackson akvizirao je pravo i na Charvel ime). Isti slucaj sa Kramer brandom, ime (i brand) su u vlasnistvu Dzibsona. Pre 4-5 godina, oni hohstapleri iz Djibsona su kontaktirali GKG da im naprave prototipe za novu seriju americkih Kramera da ozive brand. Onda su skontali (jeshe) da im je to skupo, profit mali, i resili da sklepaju neka retro Kramer izdanja (re-issue) sto je u prvi mah islo traljavo (Kina, Indonezija, bogtepita) ali sada vidim da su malo popravili kvalitet, bar ih ljudi ne kude kao pre. Drugim recima, iz'ebali su GKG. Doduse vratili su prototipove posle jedno 6 meseci godin' dana.

[HeatMan]

^what he said.

pa logichno je, chim velika lova uleti u prichu odmah nastane kurshlus. Gibson - heritage (nije les napustio, ali je skoro cela originalna postava ostala tu), Fender - music man, g&l itd... ne verujem da su ubirali neku lovu na ime.. a ime je verovatno ostajalo isto jer je prosto postalo jako poznato..

pa i rupert neve, pa i robert moog su imali isti problem.. eto npr moog koji je tata sinteze zvuka je patentirao samo LP filter, i napustio svoju kompaniju bla bla.. i jedine pare koje dobija i dalje je na tom patentu (mrtav je ali neko dobija te pare). na svu srecu dosta uredjaja ima sa low pass filterom... les paul je chovek koji je osmislio elektrichnu gitaru i pickupe i sranja, skontao je multichannel recording.. ne secam se da je dobio pare od toga? ne kazem da je loshe ziveo, ali jbg..

sve je to diktirano od strane aktn tashni i kravata.. nema shta da se pricha, i normalni ce prvi da beze od toga ne bi li sachuvali kreativnost..

[Dersu Uzala]

Verovatno ne dobija kintu od Moog-ovog patenta niko. Patent zastareva posle 14 godina (varira doduse od predmeta koji se patentira, ali za tehnologiju je u Americi i na zapadu generalno 13 ili 14 godina, ne merem se setiti). Posle toga voljno, sem ako nije predmet patenta usavrsen pa ponovo aplicirano za patent dok stari nije jos istekao. Elem, posle tog vremena, znanje postane bastina covecanstva. Zato mnogi inovatori i pronalazaci ne patentiraju svoje pronalaske u nadi da im niko nece dohakati bar jedno 30-50-100 godina (a la Coca Cola).

Krle, de si bre ti covek?

[komil]

Generalno, nisu se uopšte odrekli brendova nego su prodali svoje kompanije/firme i brendove, za novac koji im obezbeđuje neku životnu sigurnost. To je sve strictly business strana, nema mesta za sentimente i emocionalni pogled na to. Većina njih nalaze veću strast u samom pravljenju, konstrukciji instrumenata nego u vođenju velike kompanije (za šta lično nemaju ni znanje, iskustvo, interesovanje...). Zašto onda ne bi prodali to što je dostiglo veliku vrednost (kompanija, brend) a zauzvrat ne moraju više da misle da li će im biznis eventualno propasti zbog neke greške koju mi mogli napraviti, zapravo, ne moraju da misle više o ničemu što ne žele...
Na kraju krajeva, to što su nazvali kompanije po svom imenu (prezimenu) je, realno, bio dobar poslovan potez, ako je neko od njih to i uradio iz nekih ličnih razloga, valda je toliko posle shvatio....

[Aleksej79ns]

Pišući odgovor na neki post na forumu uočio sam jednu, po meni, neobičnu stvar. Naime velika imena poput Čarvela, Kramera, Džeksona, Dina Zelinskog, samog tate Lea, svi su redom napustili svoje matične kompanije. Kompanije koje su sami osnovali, dali im svoja imena i u kojima su svojim talentom i majstorstvom, idejama i vizionarstvom, proslavili svoje ime diljem zemnoga šara. Upravo te kompanije na kraju su jednostavno napustili ostavljajući sopstveno ime i brendove.

Čak štoviše, svi redom su ponovo započeli isti posao od nule, osnivajući male kastom šopove i praveći limitirane serije, nažalost sada dovijajući se kako da ih nazovu.

Otvara se sada par pitanja: da li oni dobijaju još tantijeme na ime autorskih prava, ko u stvari raspolaže njihovim "imenima" i da li je to njihovo napuštanje znak njihovog nezadovoljstva kvalitetom instumenata koji se još uvijek, faktički, prave pod njihovim imenima?

Kontam covek ostari, i posao postane preogroman, zasiti se i jednostavno ne moze vise da vodi uspesno posao... Pa onda, sto da ne uzme brdo kesha, ostavi nekom drugom da (uspesno) vodi njegovu kompaniju, a on sa brdom para na racunu uziva u stariosti u svom malom custom shpopu... I dalje radi sto voli, i dalje ima kesha, i dalje mu kompanija koju je osnovao zivi, a on nema neke velike obaveze...

To mi je potpuno razumljivo.