Post
by Kristijan » 13 Jul 2013, 08:53
Имам познаника који бар 20 година живи од гитаре. Осамдесетих почео као шредер, а завршио у џезу, мада је он буквално способан да свира шта год хоћеш. У Канади и Србији је свирао са безброј свакојаких музичара. Дрљао по нашим исељеничким клубовима којекакве ужасе, али је свирао и у озбиљним џез и блуз клубовима. Чак је једно време с неким циркусом у Канади путовао, и тамо је свирао бузуки. Овде је свирао свуда, и са металцима, и са покојним Луисом, и са Тркуљом, и са свакојаким џезерима, тренутно наступа и са Кристалима, који су опет нека сасвим десета прича... Свирао по ћумезима у које се једва смести 40 до 50 људи, а свирао је и пред пар хиљада људи. Мислим да се сада коначно скрасио овде, и кад је довукао своју опрему из Канаде - довукао је и Blues Junior.
Е сад, како ствари тамо функционишу, гледано из његовог угла... Не можеш да се представљаш као session музичар и да свираш Сквајера - просто неће нико озбиљно да те схвати, сви хоће да виде да си уложио у посао којим се бавиш. Он је човек који добро звучи на свакој гитари, и није хтео много да лупа главу, одабрао 2 зицер варијанте. Има америчког Страта и Гибсон 339. Има и акустичног Мартина (опет зицер, али из друге приче), и ручно рађени бузуки. Кад се с тим појави на сцени - сви га капирају као озбиљног човека који је уложио у свој посао како доликује, и ту се сва прича о снобизму везаном за опрему завршава. Мада, питање је колико то може да се зове снобизам, будући да тамо уопште не мораш да гојиш касицу прасицу 3 године да би имао пристојан инструмент, па просто делујеш као да си шашав ако хоћеш да зарађујеш свирајући на инструменту који кошта као 2 туре пића, јер ниси ничим приморан да се понашаш тако.
Нема бутик педале, све од реда су Бос. То исто нико не гледа. Појачало се чује пристојно - и готова прича. За оне који глуме зналце ту је Фендер таблица на појачалу, па су и они мирни и задовољни. Баш су што се тиче појачала поприлично рационални. Људи који нису велике звезде и који немају особље које се стара о њиховој опреми, а при том често наступају (живе од свирке) једноставно не вуку велика појачала. Чак се претерано појачавање на бини третира као непристојно, јер тако ти свима све по списку у првом реду да би те чули они у последњем реду. Озвучавање појачала се третира као једини озбиљан начин да се бенд чује како доликује. Не постоји императив свирања на лампашима, ови који свирају неке лакше ноте где гитара нема претерано наглашену улогу често дељу транзисторце.
Рекао бих да код нас постоји тај мит о томе како једини нормалан тон може да изађе само из предимензионираног појачала управо због тога што је негде немогуће озвучити појачало. Има ту вероватно и неких разлога везаних за локални менталитет, о којима нема сврхе дискутовати.