na jedan dan, pre dve godine, sam imao jedan ibanez sr 180, koji je otprilike ta klasa, po ceni. nažalost, ne mogu ga uzeti kao reper jer se baš nešto i ne sećam kako je zvučao i kako je ležao, a i kod mene je bio samo da mu uradim set-up i vraćen je nazad vlasniku.
uvodna napomena #2: davno davno, u sumrak [heavy] metalnog doba, u mojem kasnom teen dobu, pao mi je šaka jedan fender. uzeo sam ga u ruke i zgrozio se kako mi loše leži. vrat mi je bio previše uzan prema čivijama [koji je naš izraz? konjić? englezi kažu "nut"...], previše širok u bazi. i nekako tanak... sekao mi je dlanove. od tada nisam pipnuo ni jednog fendera.
u svakom slučaju - posle decenija prženja žestine i nickl ili steel roundwound žica - počeo sam da razmišljam kako zvuče flatwound žice. nije bila varijanta da sa postojećih gitara skidam roundwound i stavljam flats, jer obe sviram svakog dana i imaju svoje dnevne dužnosti da obave. takođe je tu negde i mitros 35% oborio cene squier standard seriji, pa sam pomislio da je možda došlo vreme da prestanem sa inatom i pomirim se sa fenderom.
dok sam se premišljao - standard je rasprodat i u tom cenovnom rangu [oko 15k RSD] je ostao samo affinity.
ok, nije valjda velika razlika. specifikacije na squier sajtu se ne razlikuju mnogo.
otišao do mitrosa, zatvorio se u onaj njihov sobičak, utakao se, poneo i sansamp za nedajbože.... pojačalo je bio neki fenderov sterilni kombo. zuji-bruji-huči-buči [krv pliva po njoj, divizija savina bije teški boj]. prodavac mi se kune da nije gitara u pitanju nego njihova struja i da je slobodno nosim kući, a ako i kod mene zuji da slobodno mogu da je vratim. tako da je ja kod njih, u stvari, nisam ni probao....
kod mene - utaknuta u line6 ux2 - dry signal, bez i jednog efekta... jebote - strašno je tanka. baš strašno. upalim ableton da snimim nešto, a ono... amplituda tanka... pikova nigde. i zvuk je vrlo, vrlo "moderan". plink-plong-zing-zang.... ko voli da slapuje - za to je keva. ja sam mu stavio flats i nadao sam se dosta dubljem zvuku. znam da je p-bass poznatiji po dubini, ali bi i j-bass morao da je ima u priličnim količinama.
kapiram da su dizajneri tako "navili" magnete da se više svide početnicima. da imaju "punch". kad omladina nabrije higher ground da lete kalotne!
za neko kućno snimanje su full ok. doda se malo kompresora da podigne sekundarne harmonike [popuni zvuk] i bob ti je ujak. za nešto ozbiljnije bilo bi zdravo pozajmiti makar MIM ili MIJ instrument.
anyway - to je bio zvuk. osećaj je prilično ok. za vrat mi je i dalje rickenbacker KEVA, ali nije ni ovo tako hrđavo. c-shaped vrat, šta god to bilo...
finish - telo je u granicama korektnog, vrat je mogao da bude i malo bolji. nikakva konkretna zamerka, ali... nekako mi to nije to
sad da pređemo na tugu jesenju - gvožđurija... tuga.....
čivije? na squier sajtu piše "Machine Heads - Standard Open-Gear Tuners". ja sam baba kurana ako su to standardne 'open gears' čivije. prvo - nisu open gears. drugo, koliko se ja sećam - original fender čivije su 14mm u prečniku, a ove su 8,5.... pa ako neko poželi da stavi neke normalne čivije za fendera, mora da ide kod majstora da mu buši vrat. i ti sad plati 50€ za čivije i 10-15€ majstoru za ruke, i par meseci kasnije se useru i gaće da prodaš bass za 120€. možeš koliko hoćeš potencijalnom kupcu da pričaš da si u gitaru od 150€ investirao 50€ u čivijama, kad njega za to baš bole. marić za +/- 25€ prodaje neke kineske čivije [http://www.jinhomusic.com/bass/jbl_200.html] al' njima opet treba bušenje vrata + prstenovi.
čivije koje dolaze na njemu najviše liče na ove: http://www.jinhomusic.com/bass/jb_120c.html
šipka za vrat? ne daj bože da treba vrat da se namešta.... obrada je tako loša da se mora posebno biti pažljiv da imbus sedne gde mu je mesto, da ne bi obliznuo i onda ode mas' u propas'! šraf je postavljen strašno duboko, pa je imbus koji dolazi uz gitaru nemoguće koristiti ako se ne skinu žice. sreća moja je da imam neki ekstra dugačak 5mm imbus, pa sam mogao malo to i da napicanim. ali sam morao da otpuštam žice. kobilica je malo savijenog lima itd... standardna fender tuga. jebiga...
a sad malo dobrih stvari: ovaj bass, nov, u radnji, sa garancijom, košta +/- 15k dinara!!! za te pare stvarno ne može da se dobije čudo-mudo. od 15k odbiti 18% pdv, pa 20% carine, pa 30% trgovačke marže i to je nabavna cena franco beograd. treba biti realan. neko ko hoće da headbanguje će da juri ibaneze ili yamahe, a ko želi klasičnije izgledajući instrument - ovaj squier će da mu odradi posao. a mislim i da će lakše da ga proda ako odluči da napravi korak gore, nego neko rogato čudo.
šta ću ja sa njim da radim? mislim da će u sledećih 6 meseci da dobije villex magnete i to je kraj. peglam flats svaki dan ne bih li im ubio svaki zing i plong, da mi ostane samo broooooom. a onda ćemo videti. osnovna cena gitare ubija bilo koji motiv za osvežavanje, jer se to prilikom prodaje ne može izvući. mogu ja da naručim i hipshot i gotoh čivije i neki namunjeni pickguard, ali.....
možda sam se zajeb'o što nisam kupio onaj 2001. MIA jazz što je čovek na kupujem/prodajem tih dana valjao za 550€..... a možda i nisam.
). Presudno mi je bilo to što je vrat vrlo svirljiv, probao sam ga dvadesetak minuta u Mitrosu na onom Mark Bassu, a nisam basista pa da primećujem fine nijanse u tonu (provlačio sam ga malo kroz Rat i Mungos u Logicu, čisto da zamasti/oboji ton, meni nije bilo loše). Uglavnom, meni je skroz ok za početak, a za tu kintu je def potpuni hit. Moram priznati da nisam zagledao do detalja šipku u vratu, jbg.