Kontrabas hvat vs jedan prst po pragu

[pax404]

Ono na sta mislim pod kontrabas hvatom je kada drzite prvi prst na prvom pragu, drugi na drugom, a treci i cetvrti prst na trecem pragu, odnosno kada celom sakom pokrivate 3 praga.

Dakle kako svirate, ima li nekoga da je koristio oba nacina i da u ovom prvom vidi neku manu? Ima li nekoga da kaze razliku kontrabas/bas gitara, i da li mu je zgodnije da svira na prvi ili drugi nacin?

Ja konkretno koristim jedan prst po pragu, mada sam u zadnje vreme primetio da mi je mozda na fretlessu zgodnija ova "kontrabas" tehnika...

[michabass]

to je toliko lično da neki univerzalni savet nije moguće dati osim onog: zgodnije je kako manje umara šaku a to je što manje razmaknuti prsti...
poz

[laza]

Ovo je jedno važno pitanje na koje se često daju nejasni ili protivrečni odgovori.

Problem dolazi od same prirode bas gitare kao hibridnog instrumenta. Između ostalog, raspon žica je bitno veći nego na gitari, ali bitno manji nego na kontrabasu. Zato je već na prvi pogled jasno je da na bas gitari ne vredi insistirati, recimo, na čisto gitarskom hvatu u niskim pozicijama: za ruku obične veličine to je prosto previše. Opet, ni čista kontrabas-tehnika, sa neautonomnim trećim prstom, nije podesna, jer ne daje sve ono što se od instrumenta tipično traži.

Potreban je, dakle, nekakav kompromis, nekakva hibridna tehnika za levu ruku na bas gitari. Ja sam se tim pitanjem posebno zanimao -- gledao, probao, tražio saveta -- pa ću, evo, ispričati do čega sam došao. Neće tu biti originalnih elemenata, to se zna, i uostalom tako se svira, ali sinteza je moja, for what it's worth.

Nek nam je prvi zadatak da odsviramo parčence hromatske skale, Ais-H-C-Cis, na A-žici u prvoj poziciji.

Na klasičnoj gitari to se radi tako što ređamo prste leve ruke, od kažiprsta do malog, po A-žici od prvog do četvrtog praga, s tim što svaki put samo domećemo nov prst na žicu ne mičući pređašnje. U trenutku kad sviramo Cis, sva četiri prsta čuče kao čavke jedan do drugoga na istoj žici. Pritom -- dodatna perverzija! -- oni nigde ne dodiruju ništa od susednih žica, tako da sve slobodno zvoni.

Na bas gitari, šta god nam kojekakvi nadri-muzičari pričali na temu "bass fitness", to se ne radi tako. Leva ruka korača s prsta na prst: kad dođe novi prst, težište prelazi na njega; prethodni prst ostaje na žici samo zato što je nerazumno premeštati ga, ali on više ne glumi svirku, već leži opušteno, pa ako pritom zagušuje višu žicu, tim bolje; kad dođe treći prst, tad drugi ostaje da leži, a prvi ide malo u vazduh, i tako dalje. A drugo, kad se težište premešta sa srednjeg prsta na domali, onda cela leva ruka na vratu malčice rotira; ko to pravilno radi, vidi se kako mu se palac ispod pomera slično preklopniku.

Uporedimo sad gitaru i bas-gitaru u slučajevima kad leva ruka u datoj poziciji ima da svira na više žica.

Na gitari, čak i ako smo u nekoj od niskih pozicija, ruka gleda da zauzme takav položaj iz kojega će se prsti kao pipci domašati svega što treba u rasponu od četiri praga. Dok prsti rade svoj posao, ruka kao celina prilagođava se pomalo hvatovima ali se ne miče iz pozicije dokle god ne mora.

Na bas gitari, gde skoro nikad ne sviramo akorde, ruka obično nema posla na više mesta istovremeno, pa nema potrebe za principom "ruka stoji, pipci rade". Naprotiv, vešta leva ruka na bas gitari je poput klizača na ledu: u stalnom kretanju, ona glatko premešta svoje težište menjajući uporišta tačno kad treba i koliko treba: ne trza, ne raskrečuje se, ne pravi suvišne pokrete, ali zapravo ne zastaje nikad.

Što se tiče rasporeda prstiju po pragovima, na bas gitari se ne mogu zanemariti dijagonalne distance, tj. razdaljine između raznih žica na raznim pragovima. To se naročito oseća pri sviranju oktava u niskim pozicijama. Nema, na primer, nikakvog smisla tražiti da skok sa donjega na gornje F u prvoj poziciji (E-žica, prvi prag, i D-žica, treći prag) sviramo uvek sa kažiprsta na domali (a ne mali) prst: tako bismo svirali sa F na G, na istoj žici, a možda i sa F na C, na susednu žicu), ali sa F na F, preko dve žice, distanca je prevelika, pa će mali a ne domali prst biti default.

Sve u svemu, pri sviranju običnih, tipičnih bas linija, u kojima intervalski skokovi nisu proređeni za račun skalarnog pristupa, nećemo se uzdržavati od toga da već u rasponu od tri praga koristimo sva četiri prsta: kažiprst ide na prvi prag, srednji prst na drugi, mali na treći prag, a domali služi kao ispomoć na drugom i trećem pragu, gde šta ustreba.

Dakle, jeste da vrlo često ne koristimo četiri prsta za četiri praga, nego četiri za tri; ali opet to ne činimo onako kako je na kontrabasu, nego nam je domali prst autonoman kao na gitari.

[pax404]

Što se tiče rasporeda prstiju po pragovima, na bas gitari se ne mogu zanemariti dijagonalne distance, tj. razdaljine između raznih žica na raznim pragovima. To se naročito oseća pri sviranju oktava u niskim pozicijama. Nema, na primer, nikakvog smisla tražiti da skok sa donjega na gornje F u prvoj poziciji (E-žica, prvi prag, i D-žica, treći prag) sviramo uvek sa kažiprsta na domali (a ne mali) prst: tako bismo svirali sa F na G, na istoj žici, a možda i sa F na C, na susednu žicu), ali sa F na F, preko dve žice, distanca je prevelika, pa će mali a ne domali prst biti default.

Čoveče, kao da mi čitaš misli Hvala na ovako dugom odgovoru. Upravo su me takvi skokovi mučili (ko je rekao Steve Bailey fretless bass skola? ), pa rekoh da vidim šta iskusniji misle. Delovalo mi je zgodnije tako, čak sam i vežbao malo, ali rekoh, možda će efikasnost opasti zbog ove tehnike.

@micha
Slažem se, sve je to individualno, ali uvek valja uložiti malo truda da se izmene neke navike, posebno ako na duge staze to donosi dovoljno dobrog

[DJ_MY_SOUL]

Ne treba komplikovati. Jaco Pastorius je rekao : "Every finger one fret". I to pravilo je za mene svetinja. Mnogo je lakse svirati kada ti je u svakom trenutku ruka u takvoj pozciji. Prosto stizes sve i olaksava ti virtuoznost.

[vladishah]

slazem se sa Lazom

[MetalFunk]

Ne treba komplikovati. Jaco Pastorius je rekao : "Every finger one fret". I to pravilo je za mene svetinja. Mnogo je lakse svirati kada ti je u svakom trenutku ruka u takvoj pozciji. Prosto stizes sve i olaksava ti virtuoznost.

Every finger one fret?
ne slazem se s njim...

[Dersu Uzala]

Mislio sam da je ovo tema za basiste, ali posto ispratih lazin post vidim da je ok da se kompariraju razliciti stilovi kod srodnih instrumenata (trzackih/gudackih).

Moram da ponovo procitam lazinu disertaciju mada mi na prvo citanje deluje sasvim razumno i blisko. Opet, slazem se i sa Jaco-om. Mada ja retko sviram bass ali pravilo je davno relevantno i za klasicnu gitaru. Ja sam poceo kao klinac na klasici pa sam ono, dogmatski, brstio teoriju. Kad smo kao klinci pokusavali da skidamo rock mjuzu, parola je bila 'snadji se'. U klasicnoj, tu nema zezanja, sve se vec zna. Ne biras ti tehniku, tehnika je u knjizi pa je savladas. Oni se kao tripuju (ovi akademski umetnici i ta ekipa) da je sve vec analizirano 1000 puta i sve se vec zna, zna se sta je optimalno. E onda svako mu da neki svoj touch. Ali u klasicnoj muzici generalno, retko se vidi da neko ima iznimnu ili ekstremnu tehniku, pa cak i extremno dobru, jerbo su svi sisali isto veslo i usavrsili tu savrsenu, vec prezvakanu tehniku. Toliko sto se toga tice. Medjutim, svirati rok gitaru...ili djez, ili bilo sta post-19. veka, tu su ljudi mnogo vise kul i parola je "nije bitno".


Jedino sto mislim da je bitno je da ako covek ima sansu da krene iz pocetka, recimo da ima klinca ili klinku koji bi se zamajavali sa gitarom, onda da se krene skolski prvih godinu dana. Mislim na klasicnu gitaru, skolski. Prstima as well. PIMA . Basisti u startu znaju koliko je to prisniji filing ipak, bukvalno se boris sa instrumentom. Ne kazem da instrument ne treba da je super-udoban, ali je to i dalje nadmudrivanje i borba sa parcetom glorioznog drveta .

Mrzi me da pisem, a raspisah se, mozda cu sledeci put i nesto konkretno. Dosta sam i ja petljao oko toga, sto rece laza. Ono, kako da korektno sviram a da mi je najudobnije. Pa onda mora i lepo da izgleda. Sto tripova ima tu .

[laza]