Ovaj video sto si odradio je ok kao neki pokazatelj, kao milestone sam po sebi (tojest za tebe), da imas kasnije memo u arhivi gde si bio u datom trenutku vizavi svirke. Ne znam da li si okacio svoj video kao response na YT ovom Gottardu, ne bi trebalo. Nece ti tamo niko nista korisno reci, jer ovi sto znaju nesto nemaju vremena (ima previse toga da ti se prica) a ovi sto ne znaju bas ima da te kritikuju i podsmevaju ti se, tipa vidi krebila sta je poslao.
Bice njima lakse kad vide da su bar od nekoga fakat 'bolji' ili brzi. Whatever.Sta ce se desiti na tom takmicenju? Tri stvari. Prvo, okacice se likovi koji to rade u slicnom maniru kao i ti samo mnogo uvezbanije. Ispucavace se letnji dan do podne i srce ce im biti na mestu. Mehanika se da uvezbati u zavisnosti od psiho-motornih sposobnosti pojedinca, a zelja za exponovanjem je obicno obrnuto proporcionalna kolicini talenta i umeca. Bice stotine i stotine likova koji ce da jure gore dole po vratu ne bi li nekako svetu dali do znanja da eto i oni sviraju. Ovi frajeri na tom takmicenju ne traze te likove (strogo gimnasticare/body bildere, mada ne mislim tu nista derogatorno, citaj dalje) pa ce ih stoga ignorisati sem mozda jednog ili dvojice koji imaju vanzemaljske psiho-motorne mogucnosti. Drugo, okacice se ljudi koji kapiraju da imaju (nekakvu) tehniku ali kapiraju i da imaju nesvakidasnji muzicki stil. Ne tehnicki, vec muzicki. Onda ce to da zvuci ovako ili onako, sto opicenije to bolje, i njihova dusevna hrana ce biti cinjenica da i oni mogu sve to sto mogu ovi prvi, ali ovi prvi ne mogu ('ne kapiraju') ovo sto rade ovi drugi. Drugim recima, ovi drugi su 'avangarda' za one prve. Ovi drugi ce biti vise slusani od onih prvih ali ce ih biti srazmerno manje. Srazmerno talentu. Prvi znaci idu odmah u kantu za otpatke, ponekog od ovih drugih ce mozda i preslusati vise nego jedared (njih 1%). Problem i kod prvih i drugih je sto ce pokusati da utisnu svoju melodiju (solo), svoj rad, u vec postojecu harmoniju. Na silu. Utisnuce se ko frekventna modulacija. Kako god znaju i umeju, utisnuce to sto znaju i umeju u postojeci nosac zvuka (potku) na silu, sve u cilju da bi ili demonstrirali ono jedino sto znaju ili ono sto najbolje znaju. Trece, javice se nekolicina likova (vec poznatih sa prethodnih takmicenja nekima verovatno) koji ce pre nego se uopste prihvate gitare preslusati harmoniju 5 puta. Then they'll think about what they want to do, not what they can. Ovi treci mogu sve. Posto mogu sve, kontace sta zele da urade, sta bi tu stvarno najbolje leglo po njima. If harmony speaks to them they will speak back. Neki od njih iako imaju vanserijske mogucnosti verovatno to nece ni dostaviti na uvid, izabrace neku melodiju koja nuzno ne predstavlja vatromet u trajanju od minut vremena. U smislu tehnicke egzekucije. I dalje moze da bude vatromet za usi i cula. Ti ljudi znaci imaju i tehniku i muzicki stil, znaju da zaprze i da zakuvau, da budu egzoticni ili spuste loptu. Sta ce uraditi zavisi samo od toga kako ih harma dotice, ne primaju se svi na shredovanje kompresovano u jedinici vremena. Ove likove koji su organizovali takmicenje jedino ti likovi zanimaju. Njih ce biti jedno 5-6, tucet najvise (ako se javi 500 djitrista).
Ovo ti je i generalno nacelo kako stvari stoje, bilo kod gitarosa, bilo u muzici (doduse, nismo se dotakli cetvrte ekipe, raznih Strokesa i White Stripesa i QOTSA, koji apsolutno nicim od prethodno navedenog ne vladaju).
Ti si trenutno vec odmakao od ove cetvrte najgrdje ekipe, mada to i nije tesko, dovoljno je samo ispoljiti zelju i vec si na dobrom putu. Najblizi si onoj prvoj ekipi. Ali nisi jos ni blizu. Mozes da ih prej*bes za godinu dana (ako muziciras 8 sati dnevno). Znaci muziciras, ne samo vezbe. Vezbe su kao bildovanje. Bilderi podizu misicnu masu ali je i oblikuju. Kad vezbas tehniku, kao kad bilderi dizu misicnu masu, namucis se, vezbas vezbas, dizes kriterijum i to uvek ide traljavo. Vezbas da sviras 110% svojih mogucnosti. Posto je to jel nemoguce, zvuvace traljavo. Ali onda muziciras, sviras, implementiras uvezbanu tehniku. Ali sad ne sviras na 110% svojih mogucnosti nego na 80%-85%. "Uoblicavas te nabildovane misice". ide mnogo lakse, radjaju se ideje, radis varijacije na temu (napred nazad, gore dole, invertovano kovertovano). Onda opet serija teskih tegova, 110%. Pa opet muziciranje, dzemovanje, uoblicavanje 80-85%. Niko od mega-muzicara ne svira nikad (komercijalno) na 110% snage, cak ni na 100%. Sviras tu gde si najkomforniji, ali ti se vremenom granica komfora dize bas zbog tih teskih suludih vezbi kojima se dize prag znanja i mogucnosti. Potpuno je nebitno i bespredmetno da ti iko kaze sta sve treba da vezbas i sta su ti slabe tacke. Svaki muzicar to sam zna kad sedi nasamo u sobi i nema potrebe ikoga da laze ili impresionira pa cak ni caleta ili kevu koji su mu pazarili instrument. You have to want it, and want it badly. Ne zbog toga sto ces jednog dana izaci ispod kamena i nasnimiti nesto sjajno na YT na nekom sledecem takmicenju. To je samo javno podilazenje samom sebi ili komercijalizacija sopstvenog talenta. Onog trenutka kad budes mogao da sviras ono sto zamislis, ali i pod uslovom da zamisljas prelepe stvari, znaces sam da je to to. Kad budu poceli da ti prilaze ljudi koji sviraju i kasnije muzicari i zasto da ne jednog dana proslavjene i izvikane zvezde i kazu hej, ja bas gotivim da sviram sa tobom covece, znaces da si na pravom putu. To ce biti tek pocetak, ne kraj.
jea jea...E shrederi shrederi 
