.......................................................Zla Pogača....................................................................
U kući Markovića, željno su iščekivali taj dan. Posve bizarnim spletom sasvim iskrivljenih okolnosti, drevni običaj odavanja pošte ratnicima svetlosti, pade i na njih. Sveti Velikomučenik Anoreksije, slavio se 6. Juna u 6 sati, svake godine i to je obaveza koju je srećna i berićetna porodica M. spokojno i radosno prigrlila. Tog jutra, otac je stigao pred crkvena vrata odviše rano, nedugo zatim nakupi se sveta, te uđoše. Zakoračiše u svet predestinirane harmonije boja, ukusa i mirisa; zvuk bajalica činio se u ovom ambijentu kao kakva pesma anđela. Vi treba da primite slavu, zar ne. Da. Čovek je zabezeknuto gledao kako mu naftalinska mantija izmiče. Pratim vas. Na sasvim animalnom nivou, osećao je ogroman strah pred ovim sedim čovekom, čije su oči pržile do same suštine. Običaj je, da vašu prvu pogaču dobijete od crkve. Najlepše zahvaljujem. Da slavite 100 godina! Sedi čovek, više se nije činio tako strašnim. Osećaj svoje kože na stvrdnutom testu, činio je glavu porodice srećnim. Ipak, prenevši pogaču preko praga, on oseti kako se u njemu nešto menja. Odjednom dobi neodoljivu potrebu da svojoj deci porazbija lobanje. Strese se od grotesknosti te pomisli i nastavi dalje. Zapališe sveću, dok opijajući miris tamjana prekrivaše sobu. Otac i sin. Uzrok i posledica. Oči u oči. Ruke na pogači. Prelomimo je, sine. U tom trenutku, kada utrošiše minimalnu snagu svojih mišića, pogača se pobuni. Bila je besna. Primoravajući oca da zadrži ruku na njoj, učini da on drugom gnevno, munjevitom brzinom zgrabi viljušku i zabije je u mozak svoga sina, kroz njegovo levo oko. Koprcajući se u posmrtnim trzajima, mladić se i dalje držao za pogaču, jer tako je ona htela. Hranila se njegovom krvlju, nijedna kap nije pala na pod. Ispražnjeno telo. Skljoka se. Pogača u jednoj ruci, kašika u drugoj. Pogača u jednoj ruci, kašika u srcu voljene životne saputnice. Vrisak. Lupa stepenica. Vrata dečije sobe. Smrskana. Gledao je kako joj, potpuno nemoćan, zubima kida vratnu žilu, osećao je vrelu krv i razmahane dečije ruke po sebi. Zla pogača je nezasita. Vekovima prokleto testo koje traži krv. Silazeći niz stepenice, skrhan bolom, svestan na ivici bezumlja, osećao je kako ga neka, do tada nepoznata, hladnoća preplavljuje. Životni sok. Voda živa. Otiče. Pogača jede. Sisa. Upija u samo grotlo pakla iz koga je satkana. Imao je snage još samo onoliko koliko mu je ona ostavila – da je položi na slavski stolnjak. U kući Markovića sada je vladao mir. Raskomadana telesa. Nigde ni kapi krvi. Beli, čisti stolnjaci. Sjajno, svetlucavo posuđe. Slanici, raspoređeni tako da snabdevaju i do 6 gostiju. Veliki trud domaćice. Veselje. Doći će mnogo rodbine i prijatelja. Dragi ljudi. Saborci kroz horor svakodnevnice. Na stolu. Pokraj sveće. Pogača. Polako, tiho i meko, jedna ruka se približavala stolu. Nadam se da ste zadovoljeni, gospodarice moja. Uz jedva primetnu škripu vrata, crna mantija napusti prostoriju. Šta se dešavalo u njoj, ostaje besmrtna nepoznanica za spoljašnji svet. Na ulaznim vratima, začu se zvono.
*Ne znam da li ovakve teme mogu ovde da se otvaraju ali ajde da probam.
** Napisano za vreme predavanja iz Operacionih Istrazhivanja, 13.10.2006.
**** Zbirka je inache zamishljena kao Novi Dekameron, zbirka od 10 minijatura chija je tema horror svakodnevnica. A shta je to? Pa to su najneverovatnije situacije koje vam se mogu desiti svakoga dana, mozhda bash u vashoj kuci, kuhinji i shta vec. Dakle, nema potrebe za vukodlacima, troglavim chudovishtima i slichno.
Npr, peshkir kojim se brishete pobesni i krene da vam dere kozhu s ledja, takve stvari... Eto. Hiljadu ljudi mi je trazhilo ovo da prochita pa evo, prekucao sam konachno nakon dve i po godine i evo, ne zhelim da ne podelim sa drushtvancem sa MF-a
****** Neki vec znaju da je nastala i pesmica vezana za ovo, a ko ne zna, neka ide na myspace.com/suctionforever pa neka pochuje, ako ga ne mrzi
Zhivela sloboda pisane rechi, smrt operacionim istrazhivanjima!
