Par pitanja u vezi zvuka...

[nenadnenad]

Zanima me koja je , odnosno, dal postoji razlika u glasnoci izmedju jednog zvucnika i izmedju para istog zvucnika kroz koji se pusta potpunost isti zvuk iste glasnoce kroz istu 'opremu'?
Zanima me koja je veza tj dal postoji veza izmedju vataze zvucnika i decibelaze.Dal je obavezno da veca vataza donosi vecu decibelazu i obrnuto - Dal je uglavnom obavezno da zvucnici manje vataze imaju i manju decibelazu?

[ ne znam gde da stavim temu...pa ono...znate svoj posao modovi ]

[guv'nor]

Šta, neće niko da priča o opremi? Neka, imamo jedan drugog...

Zanima me koja je , odnosno, dal postoji razlika u glasnoci izmedju jednog zvucnika i izmedju para istog zvucnika kroz koji se pusta potpunost isti zvuk iste glasnoce kroz istu 'opremu'?

To bi valjalo da se lepo izračuna matematički pa, jednom za svagda odgonetne, jer:
Kako ono ide, osetljivost zvučnika (dB) se dobija na snazi od 1W i udaljenosti od 1m, tako nešto...
E sada, ako imaš 1 zvučnik na pojačalu od 50W, taj isti zvulnika kada je u 2x12 kombinaciji vidi samo 25W. Tj, već si prepolovio snagu koju mu šalješ (u odnosu na ono kada radi sam sa 50W) i samim tim oborio trenutnu glasnoću za 3dB. Onda ih dupliraš i nemam pojma šta dobiješ... I nisam od neke pomoći.

Nego, bitno je sledeće - zapažanje ljudi, tj gitaroša:
http://www.thegearpage.net/board/showth ... vintage+30

Većina ne čuje neku preveliku razliku u samoj glasnoći koliko je, sa druge strane, evidentna razlika u dubini, popunjenosti/širini samog zvuka.

Zanima me koja je veza tj dal postoji veza izmedju vataze zvucnika i decibelaze.Dal je obavezno da veca vataza donosi vecu decibelazu i obrnuto - Dal je uglavnom obavezno da zvucnici manje vataze imaju i manju decibelazu?

Jok more. Evo ti najgluplji mogući primer:
Celestion Alnico Blue - 15W 100dB
Celestion G12T-75 - 75W 97dB

Vataža zvučnika je najčešće povezana sa tim koliko će brzo zvučnik da ode u izobličenje i kompresiju, ali ni to ne mora baš uvek da bude tako - i ako u većini slučajeva jeste.

[sinisake]

Većina ne čuje neku preveliku razliku u samoj glasnoći koliko je, sa druge strane, evidentna razlika u dubini, popunjenosti/širini samog zvuka

To je to, zato bez 4 zvucnjaka nema posla.

[guv'nor]

Uzgred, ''Nekoliko pitanja u vezi sa zvukom''. Salim se ja malo...

Neka, neka, tako treba.... Trpaj!

To je to, zato bez 4 zvucnjaka nema posla.

Viđ' ga, nemoj da si takav - ima već ustaljenih varijanti koje rade ki bog™ takve kakve su. Npr, Deluxe Reverb i Princeton Reverb toliko dobro i jedinstvenio šljakaju upravo zbog te kombinacije (1x12 i 1x10 - respektivno ).

[Funkomat]

Većina ne čuje neku preveliku razliku u samoj glasnoći koliko je, sa druge strane, evidentna razlika u dubini, popunjenosti/širini samog zvuka.

I ja bih rekao da je to najbitnija razlika.

[sinisake]

He, he, pa verujem... No, ja nemam te sto rade ki bog...


A ono drugo, ne znam o cemu pises, ahahaahaha.
To je neko zezanje, vise na sopstveni racun, al' necu da me kolega pogresno s'vati.

[guv'nor]

He, he, pa verujem... No, ja nemam te sto rade ki bog...

Što kažu ljudovi iz Fendera u reklami za Vibro King-a: "Not all of tha classic Fender amps are three or four decades old.." Pa ti to može da primeniš i na to svoje.

I ja bih rekao da je to najbitnija razlika.

Baš sam skoro biJo na svirci gde je svirana stotka kroz 4x12 Greenback, a gostujuća gitara je išla na par pesama, bez ozvuke, kroz Hot Rod Deluxe. Nikakva frka oko glasnoće, ali ton apsolutno drugačiji, i ako obojica imaju veoma sličnu ruku i sviraju skoro identične gitare.

Edit: I to ne ono Fender vs Marshall ton, što je i normalno, nego čist fizički doživljaj. 1x12 se jasno i glasno (na trenutke je bilo možda i previše jasno) čuje i seče kroz mix, dok 4x12 pored toga što čuješ (doduše malo zatvorenije, u dobrom smislu muljavije) možeš i da osetiš u grudima i stomaku.
Jednostavno, kao kada ti neko lupi dobar šamar celom šakom vs četiri maalo slabija šamara u isto vreme sa svih strana. Pa ti vidi šta više voliš.

[sinisake]

dok 4x12 pored toga što čuješ (doduše malo zatvorenije, u dobrom smislu muljavije) možeš i da osetiš u grudima i stomaku.

To! Ubrizgajte mi tu mast u venu!
Nesto sam slicno i ovom nasem mladicu, sto se pati sa pojacalom i odrice se Bassmana , napisao. To je ta snaga, ta moc robusnih pojacala i kabineta (koja nije bitna samo za mjetal, naprotivU, u bluzu jos bolje dolazi do izrazaja).

[nenadnenad]

Postavio sam pitanje jer mi se cini da ne znam neke osnovne stvari u vezi sa zvukom a i verovatno jos mnogo ljudi koji kupuju opremu od par stotina i vise eura..
A i cini mi se da jako puno ljudi povezuju glasnocu zvucnika sa deklarisanom vatazom.

[Funkomat]

dok 4x12 pored toga što čuješ (doduše malo zatvorenije, u dobrom smislu muljavije) možeš i da osetiš u grudima i stomaku.

To! Ubrizgajte mi tu mast u venu!
Nesto sam slicno i ovom nasem mladicu, sto se pati sa pojacalom i odrice se Bassmana , napisao. To je ta snaga, ta moc robusnih pojacala i kabineta (koja nije bitna samo za mjetal, naprotivU, u bluzu jos bolje dolazi do izrazaja).

Ti rece za watazu, ako se ne varam.
Mogu ja i BJ-a da kacim na 4x12...

Sto se snage tice, meni iz nekog razloga bolje leze slabija pojacala. Vise volim zvuk pojacala od 5w koji se raspada na 10ki (jos ako se ozvuci nekim finim mikrofonom pa zvuk udara sa svih strana ) nego zvuk pojacala od 50+ w pojacanog na 2-3.
Jes bassman nenadjebiv ali koji ce meni tuks 135w za ove bezzzeze svirke od max 100-200 ljudi koje sviram... Kupicu ga nazad jednog dana kad budem imao priliku da ga sviram na 10-10.

[tyler durden]

evo da i moja škola nekome bude od koristi.
Ako pitaš o subjektivnom osećaju jačine zvuka, i ako si na ovo mislio, kada imaš 2 izvora zvuka (zvučnika ), i da oba rade na (npr da lupimo 90 dB), onda će subjektivni osećaj biti 96 dB. Dakle ne neka velika razlika. To dosta zavisi i od uglova pod kojim se nalaze, ali da ne dužim više, velika je to oblast. Ako imaš neko konkretnije pitanje, pitaj, pokušaću da ti odgovorim, dobar sam bio u akustici, a ako te malo više zanima o tome, i pozabavio bi se na stručnijem nivou, evo ti deo predavanja mog profesore, Dragana Drinčića.


P.S. Izostavio sam formule, dodatno bi zbunjivale. A nomogram ne mogu da okačim, nešto me zeza. Ako nekoga zanima, neka me kontaktira, poslaću mu celo predavanje komplet.

3.3 Zajedničko dejstvo više izvora zvuka

Zvučno polje u odredjenom prostoru često stvara veći broj izvora. Oni mogu emitovati isti prost, ili složen zvuk (govor, muzika, buka), ili pak potpuno nezavisne i različite vrste zvuka (buka mašina, buka automobila, žamor ljudi).
Kada se radi o izvorima prostog zvuka (čist ton, iste frekvencije) ukupni zvučni pritisak u datoj tački dobija se kao zbir pritisaka koje u toj tački stvaraju pojedini izvori, vodeći računa o faznom stavu.

Kao primer u tabeli 3.2 dat je ukupan nivo koji stvaraju dva zvučna izvora čistog tona iste frekvencije, istog nivoa od 90 dB i različitih faza.

Tabela 3.2 Ukupan nivo koji stvaraju dva zvučna izvora čistog tona iste frekvencije, istog nivoa od 90 dB i različitih faza.

L1 (dB) 90
L2 (dB) 90
()
0 10 30 40 50 100 120 150 160 170 180
L (dB) 96,02 95,99 95,72 95,48 95,17 92,18 90,00 84,28 80,81 74,83 0,00


U svim ostalim slučajevima kada se radi o medjusobno udaljenim izvorima istog ali složenog zvuka, nezavisnim izvorima zvuka različitog spektra, ili izvorima u zatvorenom prostoru ne vodi se računa o faznom stavu nego se sabira energija pojedinačnih izvora. To dalje znači da se ukupni intenzitet, koji stvara više izvora, može odrediti na sledeći način:

J = J1+ J2+ J3 + ... , [W/m2], (3.11)

Kada je u pitanju zvučni pritisak, mora se voditi računa o tome da je intenzitet zvuka srazmeran kvadratu pritiska


Pošto je jednostavnije sabrati intenzitete nego pritiske, to se u praktičnim proračunima obično prvo određuje ukupni intenzitet, a ako je potrebno pomoću njega obračuna i ukupni zvučni pritisak.



. Na krivoj liniji nomograma je nanesena numerička razlika izmedju dva nivoa zvuka koji se sabiraju. Ako iz tačke koja odgovara ovoj razlici idemo horizontalno do preseka sa ordinatom, na ordinati ćemo dobiti vrednost, u dB, koju treba dodati na viši nivo. Moguće je na isti način od tačke koja odgovara razlici dva nivoa na krivoj liniji ići vertikalno do preseka sa apscisom gde dobijamo vrednost, u dB, koju treba dodati na manji nivo.
Ako želimo da oduzmemo dva nivoa zvuka prvo moramo naći njihovu numeričku razliku u dB. Ako je ova razlika manja od 3 dB radi se o ukupnom i većem nivou zvuka. Izračunatu razliku pronadjemo na ordinati, idemo horizontalno do preseka sa krivom, spustimo se vertikalno na spscisu i nadjemo vednost koja predstavlja razliku ukupnog i manjeg nivoa.
Kada je numerička razlika veća od 3 dB onda se radi o ukupnom i manjem nivou. Izračunatu razliku sada pronadjemo na apscisi, idemo vertikalno do preseka sa krivom a zatim horizontalno do ordinate i nadjemo vrednost koja predstavlja razliku izmedju ukupnog i većeg nivoa.





Sa slike 3.2 se dalje vidi da je ukupni nivo zvuka dva izvora sa jednakim pojedinačnim nivoima veći za 3 dB nego nivo svakog od njih pojedinačno. Ako je medjutim, razlika dva nivoa veća od 10 dB može se smatrati da je ukupni nivo približno jednak većem od dva nivoa. Doprinos manjeg nivoa je tada ispod 0,5 dB.