Post
by Kristijan » 28 Jun 2017, 07:32
Сваки човек има слух, у противном не би могао да разуме ни говор људи или би имао осетне потешкоће на том задатку. Ако можеш да скидаш мелодије на инструменту онда ван сваке сумње немаш проблем са слухом. Е сад, по овоме што ти описујеш вероватно немаш апсолутни слух, али већина људи исто тако нема апсолутни слух, немају га ни сви професионални музичари. Дакле немој да се претерано бринеш око тога. Та реченица "Немаш слух!" је само начин да се деца обесхрабре и да не покушавају поново да се упишу у музичку школу, а музичка школа не служи томе да се развија љубав према музици него да кроз левак протера онолико људи колико може и мора да намири потребне позиције у индустрији озбиљне (класичне, уметничке... како год...) музике. Треба да имаш у виду да је певање некада било широко распрострањено, безмало сви људи су певали, а чињеница да постоје традиционални инструменти указује на то да су људи и свирали врло активно и без икаквог школовања и нико није постављао питања о имању и немању слуха. Музика је била друштвена активност у којој сви учествују. Ми данас музику капирамо као нешто што се или троши као производ који смо купили (дали смо паре за носач звука или за улазницу за концерт) или као нешто што је само намењено професионалцима када је извођење у питању. То је западњачка девијација. Дан данас имаш на све стране на планети културе у којима то питање не постоји. Музика се третира као кохезивни елемент а не као сегрегациони елемент као код западњака. Сама чињеница да ти успеваш да по слуху скидаш мелодије и солаже а ипак се питаш да ли имаш проблем са слухом указује на то колико се та погрешна идеологија дубоко укоренила, направљена је атмосфера где људи стално сумњају у своје способности.
Главна ствар је да слух којим располажемо има разне аспекте и већину њих можемо да дотегнемо ако су мало лабави. Далеко је лакше да постигнеш ефикасност инструментом него гласом. Ту има безброј разлога, један од њих је и психолошки. Будући да ти је ту безмало читаво тело инструмент онда је певање врло онако... огољујући фактор, и људи имају фрку од тога, посебно ако расту у култури која је инфицирана овим западњачким небулозама где се стално стрепи од тога да ли си заправо способан да будеш профи музичар, односно у култури каква је наша где се свака грешка страшно осуђује и после прве грешке се лако залепи етикета, прогласи се човек за неспособног за одређену област.
Кад склонимо на страну те друштвене инхибиције остају они реални проблеми, човек понекад мора да научи како да оно што чује успе да преточи у артикулисан глас. Неким људима то иде лако, некима иде теже. Увек помаже да кренеш са вежбама за упевавање, то не само да је здраво и препоручљиво за глас у свакој ситуацији, да говорни (певачки) апарат разгибаш и загрејеш, него је и добар начин да укапираш шта заправо треба да радиш са својим гласом. Друго, код мушкараца постоји врло распрострањен проблем да желе да певају у одређеном регистру а рецимо глас по природи имају намештен у неком другом регистру. Најчешћи проблем који виђам код многих певача почетника јесте непрекидна тежња да певају далеко ниже него што стварно могу да певају, у безмало сваком демо бенду чији сам снимак чуо током дугог низа година ја чујем певача који се дави у нижем регистру, више пушта топао ваздух него здрав тон. Ако се тако упорно гура погрешан регистар онда ту настају и интонативни проблеми и свашта друго... Нешто је мање распрострањен проблем певача који би упорно да извуку нешто у вишем регистру а нити имају довољно разрађену технику певања за то, нити имају ту боју гласа и распон гласа. Онако просечно гледано глас који је најраспрострањенији међу мушкарцима је баритон. Па сад имаш рецимо и оне баритоне који помало залазе у тенорску зону и баритоне који могу да се прошлепују као хорски басови (хорска музика није писана као за оперске солисте, не испитују се крајње границе распона било ког гласа), али правих басова и правих тенора имаш релативно мало. Оно што је свакако охрабрујућа чињеница јесте да без обзира којим гласом си обдарен увек имаш могућност да правилном техником и правилним вежбама из свог гласа извучеш више, свако ко крене правим путем да обликује глас примети на крају да може да пева и тонове испод и тонове изнад опсега који је имао на располагању кад је тек започео да се интересује за певање.
Дакле покушај да нађеш некога ко се боље разуме да ти помогне да ти се одреди твој реални гласовни распон и да онда то имаш у виду. Друго, потражи на интернету разне вежбе за упевавање али и вежбе дисања за певаче, да научиш како да користиш дијафрагму и како да истераш пун потенцијал својих плућа те самим тим и да научиш како да не напрежеш грло. Техника певања мора стално да се надограђује и одржава. Треће, немој одмах да покушаваш да певаш уз инструмент и труди се да док радиш на томе да поставиш глас како треба певаш стојећи. Кад се ту мало сигурније осетиш онда додај инструмент. Четврто, крени прво са врло једноставним комадима па кад видиш да ту владаш својим гласом онда крени на захтевније нумере. Пето, немој да се оптерећујеш са тиме шта је оригинални тоналитет одређене нумере, ако имаш глас кројен другачије слободно промени тоналитет, подеси га према гласу, види да ли песма и даље добро звучи на тај начин. Некад ће да звучи одлично, некад неће. Шесто, прихвати да неке нумере просто нису за тебе, то не треба да те чуди ни обесхрабрује. Глас је специфичан инструмент и то треба да се поштује. Коначно, нумере које данас нису за тебе не значи да неће да буду за тебе кроз годину, две... глас се увек развија када се негује правилно.
Срећно!
