manda wrote:Ne znam da li je bilo rasprave na ovu temu, ali evo, postavljam, pa da vidimo:
Naime, odavno razmišljam o tome ko je umetnik u muzici, i ko u stvari i koliko ima veze sa muzikom od ljudi koji se nazivaju muzičarima:
Da li je čovek koji odlično čita note i sjajno ih prenosi na instrument - umetnik?
Koliko metalac koji prži onu gitaru sve u 16 ima veze sa muzikom?
Da li ovi uopšte moraju da imaju sluha? Ritma moraju, a sluha?
Da li je običan izvođač muzike, umetnik? Da li je, po toj analogiji, čovek koji tečno i lepo čita napisani tekst umetnik?
Može i dalje, pustite, mašti na volju ...
Uopšte ne mora da postoji taj "urgent" umetnosti, umetnika isl.
Mnogi bi hteli da budu umetnici, a ne znaju zapravo ni šta umetnost znači, ni da li tačno postoji ili je samo tek floskula, ali eto, jedna od odlika naše vrste je da se njeni pripadnici stalno upinju da budu posebniji, kvalitetniji i u krajnoj liniji - obožavaniji od ostalih. A umetnost eto, kao..nosi sve to sa sobom.
Sve je to međutim sranje.
Ljudi rade razne stvari iz raznih pobuda.
Ono što je međutim nesumnjivo, to je da našoj vrsti nedostaje
tolerancije.
Prosečan pripadnik ljudske vrste je nervozno biće i ima jako kratak fitilj kada je u pitanju razumevanje istog takvog drugog pripadnika vrste.
Pogledaj samo saobraćaj..
Jednom istom automobilu najpre ***** majku u jednoj ulici, da bi mu u nekoj drugoj ulici skoro prijateljski odmahnuli u znak pozdrava što nas je prpoustio. A u oba slučaja, u autu sedi isti čovek.
Stoga, bez obzira da li je neko klasičar, ili metalac ili skulptor ili jednostavno zviždi u tikvu - ako on tom svojom akcijom čini da ti (ja, mi, oni) budemo
tolerantniji i sa više razumevanja, ona je to prava stvar.
Umetnost ima svoje zakonitosti i estetičke kriterijume, ali je za to osnovni preduslov da najpre ovladaš istorijom umetnosti (e da ne bi ispred neke slike blejo ko tele u šarena vrata, ili zaspo u sred Kolarca)
Ljude međutim,
mrzi da se bave time.
A sa druge strane žele da znaju šta mu to dođe umetnost, šta jedno delo treba da ima da bi ga nazvali umetničkim i kako da eventualno i oni budu deo te fensi priče.
Najveći broj ljudi (ovi lenji) zadovoljno je samo sa "to me zabavlja".
Bilo da sviraju, slušaju ili na bilo koji način učestvuju i bakću se sa zvucima, ritmovima itd.
Moja znanja govore da su ljudi uglavnom banauzi i potrpšači, te se tako i odnose prema muzici. Ali im upravo toliko muzika i pruža.
Po zakonu šerpe i poklopca, sve tu pasuje kako treba.
Jedino fali ono sa početka priče, a to je Tolerancija.
Neko svira da bi skinuo poznate hitove, neko sluša da ne bi čuo tišinu oko sebe (ili glasove iz svoje glave), neko da bi "bio u tome" (a ne u npr njivi, iako je ona korisnija). Mnogima Ego ne može da dobaci dalje od imitacija, oponašanja, idolatrije i iscrpljuje se u skoro autoerotskom muziciranju koje niti ima svoju budućnost niti svoje osnove. Mnogi kupuju instrumente a da zapravo nemaju muziku u glavi pre svega, pa očekuju da će "nešto da ih usere". Mnogi se i traže, vrte u krug..(i na kraju završe kao simpatične čičice koje su kao nekad nešto svirale ali se brzo ispostavi da su dobar deo svog života uglavnom potrošili mnogo vremena na sviranje kurcu) I to najčešće zato jer im drugačije trošenje vremena nije bilo "in", ne bi bili interesantni u društvu itd.
Umetonst je pre svega stvar
emocija.
Da bi emocija našla put do tebe (mene, njega) moramo da naučimo neke stvari (inače od emocije nema ništa)
Kaže se "nije žena mila zbog lepote, već je lepa zbog milote". Ista je stvar i sa Umetnošću.
Otkriti nameru umetnika, a onda je razumeti - to je put.
Umetnost neguje
toleranicju (reč Ljubav ne upotrebljavam) i ima zadatak da probudi istu kod publike. Bez očekivanja, bez nadoknade, bez ičega.
Čisto davanje ljudima, jer su ljudi, jer si ti (ja, on, oni) - Čovek. A ne zver.
Eto, uporedi sa tim muziku koja ti ne donosi ništa novo, koju si već čuo samo na malo drugi način koja čak negde ima za cilj da ti uzme i neke pare, pa donesi neke zaključke..
