MUZICKI-FORUM [read-only]

Evo da pokrenem jednu meni interesantnu temu..Naime, jel ste ikada imali utisak da neka pesma ima strava dobar refren a strofe su bezveze ili obrnuto? Ja sam ovo iskusio i kroz pisanje, pa ono...pustis pa kako ide, ali konkretno inicijacija da napravim ovu temu je shto sam posle ihahahj godina cuo Tom Petty-ja - Last Dance Of Marry Jane...sticajem okolnosti iz nevezushe....I skapiram koliko bi bilo PERFEKTNO da je strofa neka lepa melanholinca, ali durska melodija sa nekim dobrim promenama pred refren u smislu transponovanja za pola tona ili ceo i onda taj predivni refren i na kraju pesme da se doradi jos neki deo koji ce da odvoji se od refrena i da mu jos vecu bitnost kad se poslednji put otpeva...Strasno, vec se jezim iako to nikad nece da se desi...jbg. Mogu samo hiphoperi da je upropaste, uzmu refren i odrepuju neshto, shto ce biti jos gore od ovoga sada...

Shata vi mislite i dajte neke svoje primere...


Refren ubija..ko da su ga Bitlsi napisali, toliko sirove emocije u nj, a kad krene strofa, Kao da Bob Dilan pripoveda neku od svojih prica... bash nekako nije uklopljeno.

Meni odmah na pamet pada Sanjam od Indexa... Meni toliko dobra strofa, ali kada pocne refren... Mislim, refren je skroz pevljiv i ulazi u uvo i sve to, ali mi se nikako ne uklapa sa fenomenalnom strofom!

hehe Tom Petty, pa kad pije kafu kod Dylan-a a dobar mu drug Harrison (George), sta si ocekivao. to je isto kao kad bi ti nedeljno popodne proveo sa Stulicem i Milanom Mladenovicem.
"In 1988, Harrison played an instrumental role in forming the Traveling Wilburys with Jeff Lynne, Roy Orbison, Bob Dylan, and Tom Petty when they gathered in Dylan's garage to quickly record an additional track for a projected Harrison European single release."