Vai @ Arena

[Dersu Uzala]

Počinjem da sumnjam da si Bugijev alter ego....

Sat vremena sam malopre Leu prepricavao Zokijev post (kao odgovor na BW post generalno, koliko ja skapirah) i onda Duthin reparte Zokiju.

Leo popizdeo. Pisijada. Generalno, Leo je na Dutjinoj strani, ali ne mogu sad da objasnjavam sta i kako, totalno je ludilo. Ja licno kapiram sta je Zoki hteo da kaze i zasto. I akademski uzev, slazem se. Leo does not.

[Duane]

kefir za sve na moj račun!

[zwelj]

...

Pod rock muzikom prevashodno podrazumevam muzicki izraz urbane generacije adolescentskog doba, doba formiranja identiteta, burnih psiho-fizio-emocionalnih reakcija, doba u kome muzika vecini postaje BITNA, kada mnogi kupuju gitare i pokusavaju da se "izraze", da te svoje, uzburkanim hormonima excitovane, dozivljaje pretvore u poruke, komunikaciju karakteristicnu za tu zivotnu dob. Znaci pre kao socio-biolosko-fiziolosku nuznost koja tvori muzicko-socioloski fenomen 'rock kulture', a tek kasnije kao poslovno-muzicku odrednicu pop kulture potrosackog drustva koja je prepoznala njegov ekonomski potencijal. Muzicki izraz nastao iz potrebe da se prenese poruka bica, jedinke u potrazi za "svojim jatom", a ne kao muzicar, gde je muzika komunikacioni medij, a ne zivotna profesija.

Pretpostavljam da vecina slusalaca na ovaj nacin intuitivno percipira esenciju rock muzike, dok su sa druge strane ambiciozniji muzicari, kojima je muzika profesija ili bar zelja da to postane, i koji bi da, "argumentom" 'tehnicki zahtevnijeg sviranja', koje je, pobogu, po defaultu afirmativno i principom 'vise kompetencije', prenebregnu kriticko pitanje smisla i potrebe za tim u okvirima datog kontexta (rock muzike), te otuda i moj pokusaj da suprotstavim dva extremna stava kritike, od odusevljenja, do potpune negacije lika i dela, kroz pitanja adekvatnosti.

1.U cemu je svrha i dobit "tehnicki zahtevnijeg sviranja" u okviru rock forme?

Nema je, jer je rock muzici imanentna poruka 'generacijskog konsenzusa', muzika kao komunikacioni medij gde je kvalitet u autenticnosti a ne objektivna muzicka estetika.

2.Zar "tehnicki zahtevnije sviranje" nije na ustrb demokraticnosti izraza, kao esencije duha rock-a?

Da jer pomera teziste paznje sa sadrzaja na 'pakovanje proizvoda', tehnicku izvedbu, manje bitnu za ovu muzicko-socijalnu kategoriju, uvodeci trend laznog elitizma.

3.Zar njena redukovana i tehnicki nezahtevna struktura nisu njen manifest u cilju naglaska na istini i snazi poruke?

Da, rock je pre svega izraz mladih, prevashodno muzickih autodidakta, koji putem muzike 'generacijski komuniciraju' prolazeci kroz buran zivotni period samospoznaje, saznanja i zeljom da ta iskustva podele.

4.Sta je to novo i suvislo sto se dobija "tehnicki zahtevnijim svirackim umecem" u takvim okvirima, osim, mozda, mutantnih izraslina na njegovom telu ("aroganciju, izdrkavanje, takmičenje, egoizam (by BoogieWoogie").

Ovo ne implicira da sam protiv svirackog umeca i virtuoziteta, naprotiv, ali nije svaka mehanicka vestina na instrumentu ujedno i muzicka. Problem je sto su mnogi rock "virtuozi" razvili zavidne vestine na gitari ali one nemaju nikakvo svrsishodno muzicko utemeljenje i nisu nastali kao rezultat resavanja nekih objektivno muzickih kompoziciono-izvodjackih problema, vec iz zelje za vestinom 'per se', iako ona nema nikakvu muzicku svrhu, ali u devalvaciji znanja gde se letimicna informisanost i erudicija poistovecuju a od neukog publikuma relativizuju, ta granica se brise i sve sto je vesto proglasava se virtuozitetom i sjajnom tehnikom a oponent tome, pretedent na intelektualni oreol... i slicni stereotipi. Otuda i ova moja metafora ("mutantnih izraslina") koja nije, Dule, nikakav izraz odbojnosti koju osećam prema takvoj muzici, vec ukazivanje na neprirodnost i grotesknost takve, po meni, neadekvatne muzicke nadgradnje. Zato i sledece pitanje:

5.Zasto neko, ukoliko ima ambiciju "tehnicki zahtevnijeg sviranja", ne potrazi adekvatnu formu koja ima strukturalno-sintaksnu predispoziciju za to i u kojoj je to kvalitet.

Zasto? Zasto ta 'rock-guitar-heroes' (pricam o apstraktnoj klasi gitarista koje karakterise relativno jednostavna muzicka struktura bazirana najcesce na rock rifovima ali superiorno mehanicko umece) druzba obitava u adolescentskom rock okruzenju, zasto nisu prosirili te granice poput Holdswortha, Gambalea, Mclaughlina, Oldfielda, Hacketta, Frippa... uspostavivsi adekvatan habitat svojoj potrebi "tehnicki zahtevnijeg sviranja". Tako da se namece logican zakljucak, nesposobnost da nadidju sopstvenu adolescentsku narcisoidnost i postanu kompletni i muzicki respektivni i to nema nikakve veze sa mojim muzickim preferencama vec je logicna konstatacija.

Svakom coveku a posebno umetniku, neophodna je ta korespodencija sa detetom u sebi ali treba razlikovati ono cisto, radoznalo, ljubopitljivo koje nas cini boljim i prijemcljivijim za nove ideje, od infantilnog, narcisnog i manipulativnog koji ne daju da se odraste i sve podredjuju sopstvenom ego-u..., a tim pre sto sam i roditelj, imam motiv i potrebu da demistifikujem "vrednosti", bez zabrana, (nisam pristalica zabrana jer sve sto postoji ima svoj razlog za to), ali je na nama da kroz kriticko promisljanje hijerarhizujemo 'evente' u zivotno konstruktivan enviroment, svodeci pojave na pravu meru a i insistiranje na 'medijatoru' kao posredniku izmedju znanja i pupil-a a ne nastavnika, vaspitaca koji 'uteruju znanje' je svedocanstvo tog mog stava... Dule, stekao si pogresan utisak o meni na osnovu ovih mojih strogih, kritickih i ne friendly postova...

p.s. Eto, poput one price o 'klin corbi', jedna recenica koja mi se ucinila zanimljivom i vrednom komentara kao kamen razdora dve estetike, iznedri pomalo zamornu polemiku koja ni u kom slucaju nije bila cilj. Ocigledan problem te nase rasomonijade je Duletov nastup u ulozi zastupnika muzicarskog ceha i njihovih interesa i moje tvrdoglavosti da izvedem neke, meni bar, logicke implikacije bez zelje da nekog omalovazim a posebno ne talenat i posvecenost Vai-ja, ali i pokusaj pravde, zarad nekih drugih, koji su jos dalje otisli, da dam svoje vidjenje. I na kraju, svaka sličnost sa ljudima i događajima iz stvarnog života je slucajna... ideja je u kritici pojava a ne konkretnih ljudi.

Time bi i zakljucio svoje ucesce u ovom thread-u, s'tim sto bi mozda bilo zanimljivo videti raspolozenje forumasa po ovom pitanju, shvatanja i tumacenja esencije rocka, kao putokaz mladjima, a orijentir meni, jednim +1 ili -1, recimo... (ukoliko je iko stigao dovde )

[Dushan S]

Počinjem da sumnjam da si Bugijev alter ego....

Sat vremena sam malopre Leu prepricavao Zokijev post (kao odgovor na BW post generalno, koliko ja skapirah) i onda Duthin reparte Zokiju.

Leo popizdeo. Pisijada. Generalno, Leo je na Dutjinoj strani, ali ne mogu sad da objasnjavam sta i kako, totalno je ludilo. Ja licno kapiram sta je Zoki hteo da kaze i zasto. I akademski uzev, slazem se. Leo does not.

E i ti stvarno, k'o tetka da izvineš. A ono "šta se dogodi na forumu ostaje na forumu"?

kefir za sve na moj račun!

Kefir je moje omiljeno piće, eto makar zato što se nalazi na omotu Mejdnovog "Somewhere in Time"

Znaci pre kao socio-biolosko-fiziolosku nuznost koja tvori muzicko-socioloski fenomen 'rock kulture', a tek kasnije kao poslovno-muzicku odrednicu pop kulture potrosackog drustva koja je prepoznala njegov ekonomski potencijal. Muzicki izraz nastao iz potrebe da se prenese poruka bica, jedinke u potrazi za "svojim jatom", a ne kao muzicar, gde je muzika komunikacioni medij, a ne zivotna profesija.

Kod većina osoba, nakon završetka tinejdžerskog perioda dolazi do nečega što bi neko grubo nazvao "sazrevanja", osoba je postala čovek. Iako se u društvenim okvirima to posmatra kao dobro, i naravno, takva vrsta sazrevanja je potrebna da bi jedinka funkcionisala u društvu i bila u stanju da ostvaruje svoje ciljeve i stara se o sebi, najčešće dolazi paralelno do psihološkog okoštavanja i potiskivanja određenih potreba i želja, donošenja poraznih odluka kao i stvaranja negativnih, poraznih koncepata. (znam da znaš sve ovo, ali there will be a point) Osoba je manje otvorena za nove ideje i sadržaje, teže menja svoje mišljenje suočena sa informacijama koje se kose sa usvojenim stavovima, a psihološko dete biva potisnuto u drugi plan, jer ga je društvo smatralno već hiljadama godina nepodobnim. Dakle, ako je to apsolutno imalo svoju ulogu u surovom opstajanju tokom istorije, u današnjem razvijenom društvu postoje svi uslovi, i sve je više društveno prihvatljivo da se psihološki rast i razvoj nastave kao i da osoba do kraja svog života slobodno ispoljava delove svoje prirode koji su ranije bili oduđivani kao nezreli. Naravno, to je podložno i eksploataciji od strane potrošačkog društva, ali suština je u tome da je to suštinski dobro i napredak za nas kao vrstu. Čini se da ti ono što proizilazi iz tog unutrašnjeg deteta doživljavaš kao negativno, u čemu nisi jedinstven. Mnogi energični, buntovni idealisti mogu doći posle par decenija da igraju šah u parku, kritikuju promene i buše deci fudbalsku loptu ako im upadne u dvorište, jel.
E sad, bitno:
Kad se radi o muzici, promena se na zapadu vidi kroz to što su glavni konzumenti rok muzike danas pripadnici srednje generacije - ne samo zato što su neki od njih odrasli na njoj, već i zato što im kroz određeni emotivni sadržaj i stimulaciju nudi više nego mainstream pop muzika, koju više slušaju klinci. Dakle, kao prvo, tvoj koncept i viđenje kome pripada rok muzika je pomalo zastareo, kakva god da je geneza i prošlost rok muzike. Kao drugo, vrlo dobro znaš da je džez muzika takođe stekla popularnost i raširila se upravo preko mladih, u skladu sa tvojom definicijom, da ne dosađujem jer sam to već ranije pominjao na nekoj drugoj temi. Rok muzika je na istom putu, sve češće se obraća starijoj generaciji, počinje da ima drugačiju društvenu ulogu, i postaje sve više nešto što traži određenu vrstu inicijacije, posvećivanja pažnje, učenja slušanja muzike jer je hermetičnija nego ranije. Tako je sve što ti navodiš vezano za rok samo deo cikličnog procesa koji vrlo očigledno prati muziku bez obzira na žanr, od početka dvadesetog veka. Zbog sopstvenih muzičkih afiniteta i toga kako si ti i kada proživeo rok muziku, pokušavaš da izvedeš univerzalno pravilo koje je to - možda samo za tvoju generaciju. U praksi, rok muziku najverovatnije čeka za par decenija sudbina džez i bluz muzike. U tom smislu je Steve Vai samo modernija aproksimacija džez muzičara koji su izraz koji je u početku bio bliži svom izvoru usavršili, modernizovali i namenili tačno određenoj publici koja voli rok ali želi nešto više od toga, kako u muzičkom smislu tako i u smislu predstave, teatra. Nije tehnički ništa pogrešno u velikom delu tvog razmišljanja osim što na silu pokušavaš da ga vežeš samo za rok muziku, a koju čini se, iako to osporavaš, ponekad pežorativno adresiraš. Rok muzika više nema svoju generaciju kojoj bi se obraćala, predstavlja nešto što je deo opšte kulture na zapadu, Bitlsi i Bah se uče u školi. Autentičnost je kao i u džezu postala manje važna u odnosu na virtuoznost, a što je najvažnije, radi se o zabavi namenjenoj određenom delu populacije. (Da, ne smatram da u većini džez muzičari poseduju mnogo autentičnosti - ima je sve manje jer se smanjuje manevarski prostor, kao što se događa i sa rok muzikom)
Manje više, bio bi u pravu 95%, ali da si svoj post napisao 1978. godine u nekim novinama, govoreći ljutim tonom osude o blasfemiji prog rock-a. Pričaš o mladoj generaciji a tehnički podatak je da su protekle godine više od 50% novca zarađenog od rok muzike napravili sastavi i pojedinci koji su stariji od 40 i nešto godina.

Ovo ne implicira da ... Otuda i ova moja metafora ("mutantnih izraslina") koja nije, Dule, nikakav izraz odbojnosti koju osećam prema takvoj muzici, vec ukazivanje na neprirodnost i grotesknost takve, po meni, neadekvatne muzicke nadgradnje.

Da pričamo o nekom gitaristi koji je osamdesetih napravio mikro karijeru štrikajući milion nota i izdavao albume za Shrpanel records, ja bih se složio sa tobom. Ali pošto pričamo o Vai-u koji je zapravo atipičan u vodama rok gitarizma, meni se čini da se jednostavno radi o tome da ti ne poznaješ dovoljno muziku o kojoj pričamo, da ona ne komunicira sa tobom odavno, ali umesto da pričaš o njoj svestan da se radi o tvom ličnom doživljaju ti imaš očigledno potrebu da to podržiš teorijom koja će tvoju subjektivnost pretvoriti u činjenično stanje.

5.Zasto neko, ukoliko ima ambiciju "tehnicki zahtevnijeg sviranja", ne potrazi adekvatnu formu koja ima strukturalno-sintaksnu predispoziciju za to i u kojoj je to kvalitet.

Oh subjektivnosti, moja verna desna ruko. Poseduješ dobar logički aparat, molim te, kako možeš postavljati pitanja u kojima se sadrži nekoliko različitih tvrdnji i tvojih ličnih uverenja. To koja je forma adekvatnija i gde je kvalitet, to je tvoje verovanje, tvoja preferenca a ne činjenično stanje.

Zasto? Zasto ta 'rock-guitar-heroes' (pricam o apstraktnoj klasi gitarista koje karakterise relativno jednostavna muzicka struktura bazirana najcesce na rock rifovima ali superiorno mehanicko umece)

Nadam se da znaš da to govoriš na temi o nekome za koga gomila ljudi kaže da ne može da ga sluša jer im masira mozak, i na ovoj temi bilo takvih komentara. Pričamo li o Yngwie Malmsteen-u a da ja nisam primetio? Ili u Jazz-u ne postoji riff, tema, AB ABC struktura pesme itd? I za usporedbu daješ Gambalea? Njega? Čoveka koji je godinama uprkos očiglednom VELIKOM talentu pravio muziku za liftove, klonje i samopousluge, nosio kožne pantalone i šarene majce, svirao fluorescentne gitare i uopšteno izbacio gomilu generičkih uradaka sa najgeneričkijim mogućim fusion zvukovima gitare? Oldfield-a, koji je veći deo karijere proveo u autorskoj krizi nego praveći dobru muziku, a to kažem iako ga volim? Obaška što generalno nigde nema toliko usiljene, izveštačene, korporativno bezoblične i generičke muzike danas koliko u Jazz-u. Postoji jedan određen broj autora i muzičara koji ruše granice a svi ostali recikliraju postojeće do bezobličnosti.

Svakom c...izmedju znanja i pupil-a a ne nastavnika, vaspitaca koji 'uteruju znanje' je svedocanstvo tog mog stava... Dule, stekao si pogresan utisak o meni na osnovu ovih mojih strogih, kritickih i ne friendly postova...

Nisam ja stekao pogrešan stav. Zapravo ja o tebi nemam negativan stav, i dobar deo onoga što pričaš je ponavljam, tačno. Ali pokušavaš na silu da ga uteraš tamo gde mu nije mesto, a plus si se toliko navikao na određenu dozu džez snobizma da ga uopšte ne detektuješ više kod sebe, već ga uzimaš zdravo za gotovo, kao nešto što se podrazumeva samo po sebi. Nismo mi ovde na suprotnim zaraćenim stranama, fabula je u tome da se ja slažem sa tvojim procesom zaključivanja ali je on pogrešno usmeren i primenjen.
To što ti kritikuješ ima apsolutno logiku i smisao ako pričamo o ovome u rok gitarizmu:
http://www.youtube.com/watch?v=vZxBXeDwa8A
http://www.youtube.com/watch?v=0jgrCKhxE1s
Ali mi ne pričamo o tome, već o čoveku koji je iza sebe ostavio i ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=XBQbKOz3os0
http://www.youtube.com/watch?v=1Bc1vGXqb7I
Jesi li ti siguran da znaš o čemu pričamo uopšte ili se bavimo tvojim predubeđenjem o tome kakvo je stvaralačko delo nekoga od koga si zapravo čuo tri pesme? Voleo bih recimo da poslušaš ovo i objasniš mi kakve veze ono što se čuje ima sa onim što ti pričaš?

[sinisake]

@zwelj, znaci, cim je nesto fusion (koji je, sam po sebi, mutantni polulift izrastaj na telu savremene muzike ) ili jazz, onda virtuoznost (tu podrazumevamo, izmedju ostalog, sve one 1000 nota po sekundi egzibicije prisutne i u rok gitarisanju, samo na laksoj harmonskoj podlozi) ima opravdanje?


Pritom, rekao bih da tvoji postovi impliciraju i da su jazz i fusion muzicari 'zreli', odnosno operisani od: ega, narcisoidnosti, zelje da se nahebu dadaije™ drugim muzicarima i publici, zelje da zadaju domace zadatke™; od klasicne i razumljive (donekle) ljucke zelje za proseravanjem (vestije prikrivene, svakako, nego kod sirote rok djece)? Njima je Muzika© na prvom mestu, a izivljavanja sujetnih tripova nema?

Ne znam da li je istina... pricao mi bivsi basista davno da je Mingus svojevremeno izjavio kako je imao ambiciju da bude najbrzi, i da je to bio jedan od motiva za ludacko vezbanje?

Spoiler:

<3

[Kill surf city]

Kozne hlace su kozne.

[Dushan S]

[/spoiler]
<3

<3

[guv'nor]

kapiram sta je Zoki hteo da kaze

izvin'te, flashback...

[zwelj]

...

Ako je prethodno napisano bilo toliko tesko pravilno razumeti, evo primera koji bi dobronamernima, nadam se, bio dovoljan da shvate o kakvoj distinkciji se radi.

Esencija Rock muzike je poput ljubavnog pisma voljenoj devojci kojim se
izrazava sva suptilnost ceznje i titraj bica, kojim se otvara kanal bliskosti, poverenja, zajednistva... ukrstaju pipci tananih misli i osecanja... iznosi licno, subjektivno i duboko intimno...

Nasuprot tome, angazujes "tehnicki zahtevnijeg pisca pisama" i on ti napise tehnicki besprekorno pismo, virtuoznih recenica, elokventnog stila... ali...? Moze li se to porediti sa prvim?

U nekim slucajevima je nedostatak tehnike prednost, jer doprinosi spontanosti i autenticnosti, sto je sustina rock izraza. "Tehnicki zahtevniji pisac pisama" je izlisan u takvom kontextu i ako zeli da se time bavi nek nadje adekvatnu formu u kome sustina i smisao poruke nece biti izgubljeni a njegov tehne svrsishodan.

[zwelj]

@zwelj, znaci, cim je nesto fusion (koji je, sam po sebi, mutantni polulift izrastaj na telu savremene muzike ) ili jazz, onda virtuoznost (tu podrazumevamo, izmedju ostalog, sve one 1000 nota po sekundi egzibicije prisutne i u rok gitarisanju, samo na laksoj harmonskoj podlozi) ima opravdanje?

Masis poentu izrecenog a ona je zasnovana na kritici adekvatnosti izbora muzicke
forme kao habitata potrebi "tehnicki zahtevnijeg sviranja", a Holdsworth, Gambale, Mclaughlin, Oldfield, Hackett, Fripp nisu navedeni kao primer vrednosno afirmativnog vec "sintaxno" afirmativnog, sto znaci da su napravili svoj okvir za svoje ideje (ili vec postojeci ali adekvatan), i time zaokruzili svoj muzicki izraz..., pa ko voli nek izvoli..., za razliku od onih koji koriste habitat drugih i koji bi da, "argumentom" 'tehnicki zahtevnijeg sviranja', i principom 'vise kompetencije' jer su vestiji u tehni a zapravo kontaminiraju vec postojecu formu druge namene principom alijena koji se infiltrira u domacina.

A sto se tice implikacija mojih postova, da je srece pa da pricamo o Messiaen-u, Boulez, Carter-u...

[sinisake]

Sve bi to bilo ok da je Vai tipican rock muzicar, odnosno da pravi klasicne rok kompozicije (AC/DC tipa™), pa da przi u njima gitaru onako kako je przi - to bi bilo jadno, bedno, neukusno i mutantno/alijenizirajuce, to bi bila teska sintaksna greska (kao sto je recimo udar na mozak i ukus G3 izdrndavanje na temu Keep on rockin in the free world)...

Ali, rekao bih da se i za njega s punim pravom moze reci da je stvorio svoj okvir (da ne kazem sintaksu) za svoje ideje, pa ko voli nek izvoli...

[Dushan S]

...

Ako je prethodno napisano bilo toliko tesko pravilno razumeti, evo primera koji bi dobronamernima, nadam se, bio dovoljan da shvate o kakvoj distinkciji se radi.

Esencija Rock muzike je poput ljubavnog pisma voljenoj devojci kojim se
izrazava sva suptilnost ceznje i titraj bica, kojim se otvara kanal bliskosti, poverenja, zajednistva... ukrstaju pipci tananih misli i osecanja... iznosi licno, subjektivno i duboko intimno...

Ne. Jednostavno nisi u pravu, ne znam zašto siluješ celu stvar. Ti kao da svesno i namerno prenebegavaš stvari za koje je jednostavno siugrno da ih znaš. Rok muzika je na primer često bila politički i socijalno angažovana, gde se to uklapa? Gde se uklapaju ekstremne forme metala u ovaj tvoj pokušaj definisanja? Punk? Prog rok? Rok muzika nema nikakvu svoju posebnu esenciju, ona se tokom dekada menjala mutirala, mešala se sa drugim žanrovima.
Gde je ovde ljubavno pismo voljenoj devojci, intima, duboko intimno?
http://www.youtube.com/watch?v=K8MkVIe9xGc
http://www.youtube.com/watch?v=8de2W3rtZsA
A posebno gde je ovde?
http://www.youtube.com/watch?v=D5Hv0tsvpyU

Nasuprot tome, angazujes "tehnicki zahtevnijeg pisca pisama" i on ti napise tehnicki besprekorno pismo, virtuoznih recenica, elokventnog stila... ali...? Moze li se to porediti sa prvim?

U svakom žanru muzike, zapravo u svakoj umetnosti, je moguće spojiti vrhunsku tehničku izvedbu a da se sačuva "duša". Tvoja priča je nalik pokušaju da dokažeš da je nemoguće snimiti akcioni film a da je iole kvalitetan, jer pobogu, samo drama može da bude dobar film.

U nekim slucajevima je nedostatak tehnike prednost, jer doprinosi spontanosti i autenticnosti, sto je sustina rock izraza. "Tehnicki zahtevniji pisac pisama" je izlisan u takvom kontextu i ako zeli da se time bavi nek nadje adekvatnu formu u kome sustina i smisao poruke nece biti izgubljeni a njegov tehne svrsishodan.

To je suština rok izraza rok muzike 1968. godine?

Ti kao da nisi ni pročitao moj post, a posebno kao da izbegavaš da klikneš na one linkove koje sam ti ostavio. napravi taj užasni mentalni napor pa umesto što vrtiš jednu istu priču, poslušaj. Imaš u prethodnom post-u dva linka do izvedbi Steve Vai-a. I dalje me interesuje da li ti i ja pričamo o istoj osobi?

[Kill surf city]

Ne. Jednostavno nisi u pravu, ne znam zašto siluješ celu stvar.

Svakako vredi odvojiti ,:vreme:, i testirati izreceno na sebi'd.

Nije ti prvi put da (jope, prvi) silujes temu i rantujes letnji dan do podne, o jednom-te-istom™.


Mislim, nije protivu zakona, nego ne mislim da ti cini dobro. Sve najbolje.

[Dushan S]

Dakle, ovo je sjajno, muzički vredno i zrelo:
http://www.youtube.com/watch?v=IjyqMZKeaPM
Ali ovo nije jer je u pitanju bezizražajno silovanje tehnike u muzici gde joj nije mesto?
http://www.youtube.com/watch?v=4AVXax5AXOA

:smajlikojipravinajvećifacepalmikada:

Mislim nisam ja za Vai-a ili protiv Gambale-u, vrteo sam i ja razne fusion smarače, ali stvarno...

[Dushan S]

Ne. Jednostavno nisi u pravu, ne znam zašto siluješ celu stvar.

Svakako vredi odvojiti ,:vreme:, i testirati izreceno na sebi'd.

Nije ti prvi put da (jope, prvi) silujes temu i rantujes letnji dan do podne, o jednom-te-istom™.


Mislim, nije protivu zakona, nego ne mislim da ti cini dobro. Sve najbolje.

Malo si promašio poJentu. Da li zaista nije jasno da delimično volim forumske rasprave i da mi je to sport u pauzama dok radim nešto za komp-om? E sad, u ovom konrketnom slučaju: Pričam samo sa jednom osobom, i to zato što je ta osoba izrazila želju, time što me je citirala i napisala post. Takođe, možda ja i nisam u pravu, sve je moguće, ko kaže da jesam? Bilo bi nemoguće voditi razgovor ako ne stojim iza neke svoje argumentacije. A u ovakvoj forumskoj raspravi nije poenta da neko bude u pravu, jer ko bi imao išta od toga? To ti je tako, malo mlatiš praznu slamu, a uz to mene, iznenađujuće zapravo uglavnom zaista interesuje šta sagovornik misli, pa i u ovom slučaju imam niz pitanja upućenih Zwelju.
Ako već treba to da objašnjavam, ja bih od Zweljčeta hteo da čujem neki odgovor na bilo koji svoj argument, jer i dalje imam utisak da čovek priča o nekom drugom a ne o Vai-u. On je napisao nešto, ja sam napisao nešto vezano za to a on je umesto da mi odgovori i između ostalog objasni da li on čuje neku razliku između Impelliterija i Steve Vai-a, samo napravio readers digest verziju svog provg post-a. Tako imam utisak da on zapravo uopšte ne zna ništa o Steve Vai-u, već je samo iskoristio priliku da izloži svoje stavove o rok muzici i instrumentalistima u njoj, a da ni ne razume o kome priča. Naravno, neka me opovrgne.

P.S. Uostalom koliko god se trudio ja Bugija nikad neću dostići, on jeste i ostaće majstor, a ja mogu tako samo na sitno, da napišem par smaračkih post-ova, nemam ja tu energiju i talenat