Moderni metal

[nebojsak]

Mene zanima ko je četvrti i peti, i da li do kraja ove sezone ima šanse da preteknu trećeg (kakav je raspored i da li se susreću međusobno i sa vodećim bendovima)

[DrGreenthumb]

Mene zanima ko je četvrti i peti, i da li do kraja ove sezone ima šanse da preteknu trećeg (kakav je raspored i da li se susreću međusobno i sa vodećim bendovima)

Mislim da prvo ide liga sistem, a posle zrebom nokaut.

[nebojsak]

Zar to nije promenjeno?

Sećam se kad su 96. igrali Deftones i Coal Chamber (ono, 2:1 i 1:1), nije bilo nokaut sistema, gledalo se ko je na prva tri mesta, i odlučivala je ton razlika, a ne međusobni skor. Mislim da su Deftones te sezone zaseli na 2. mesto, neka me neko ispravi ako grešim.

edit: u pravu si, sad video na www.numetalleague.org.

[DrGreenthumb]

Zar to nije promenjeno?

Sećam se kad su 96. igrali Deftones i Coal Chamber (ono, 2:1 i 1:1), nije bilo nokaut sistema, gledalo se ko je na prva tri mesta, i odlučivala je ton razlika, a ne međusobni skor. Mislim da su Deftones te sezone zaseli na 2. mesto, neka me neko ispravi ako grešim.

edit: u pravu si, sad video na http://www.numetalleague.org.

Pa da, to je bilo dok su jos igrali u rap-core ligi, sad su avanzovali, sem Deftones-a koji je zvog onog skandala sa namestanjem u limbu izmedju rap-core i nu-metal lige... Ima sve na http://www.nuarsehole.rs (domaci fan klub)...

[Kristiko]

[doyle777]

Hahahahahahaha Ovo je zanimljivo!!!

dojl iz biing kriejtiv

Nisam ja pokrenuo temu o tome ko je prvi a ko drugi metal bend, ja sam samo ispravio coveka i rekao ko su zacetnici Nu Metala... Samo da mi se i ovaj post ne duplira...

[kostakiq]

Jezik je izvor nesporazuma...

[Dushan S]

NuMetal je moguće žanrovska odrednica koju u proseku najmanje ljudi razume i najviše upotrebljava. Nabeđeni elitisti i šatro čistunci je upotrebljavaju u nekom negativnom kontekstu za sve bendove koji im se ne dopadaju jer nisu dovoljno ekstremni, dovoljno komplikovani ili na njima nema dovoljno paučine od ustajalosti da bi bili tr00. Kad se ode u neku priču o tom žanru VEĆINA bendova koji se pomenu (naročito od ovakvih likova i naravno od naložene klinčurije) NISU NuMetal, ni blizu. Takođe se bendovi koje prihvati mladi naraštaj i pomodni klinci i koji mešaju stilove, pa su dovoljno komercijalno uspešni napadaju kako su NuMetal. To je posebno zabavno sa obzirom da u stvari, trenutno NuMetal praktično NE POSTOJI. Aktivni su u okviru žanra (a da je iole relevantno) samo neki bendovi koji se nisu drastično stilski menjali, na primer Korn. Svi ostali bendovi koji su možda i krenuli tako da im je jedna noga u tome da su NuMetal, su izašli iz žanra i sada su nešto drugo (Npr Disturbed koji su postali običan USA Hard Rock-Metal bend 1/1) U muzičkom smislu bi opet iz aviona trebalo da svakom iole normalnom bude jasno da bendovi nabrajani kao taj navodni NuMetal žanr nemaju mnogo muzički zajedničkog.

NuMetal i odnos pravovernih prema njemu su interesantan fenomen koji ima koren u tome da se tvrđa muzika sve do početka 90-ih razvijala i evoluirala bez nekih naglih rezova, možda upravo zato što nije bila mainstream. Početkom 90-ih se pojavio Grunge i satro američki rock - metal mainstream, da se podsetimo. Na mnogo načina je verovatno to bilo i dobro. Držanje priglupih muzičkih formula, glamur, ali i priglupa reciklaža jednih te istih rifova i solo masturbacije su javno ismejane a umesto toga su se povadile ploče iz 70-ih, kao i Gibsoni i Fenderi iz ormara. Tekstovi su opet dobili tračak inteligencije i počeli da se bave ljudima i time kako se stvarno osećaju, čak su se u njima pojavili i tragovi poezije. NuMetal je samo logičan proizvod Grunge-a. Neki momci koji su voleli tvrđu muziku su uzeli taj Grunge senzibilitet i metal nasleđe, ali tako da se gleda na prvih par albuma Black Sabbath kao na kamen temeljac, dodali po želji još po neki muzički uticaj i krenuli dalje. Ono što Tr00 metalce najviše boli je upravo to što taj tadašnji "NuMetal" ne samo da jeste metal, nego je njegova logična nadgradnja, evolucija i razvoj. Koliko god bili grendži, rifologija bendova iz tog vremena, često jasno pokazuje odakle su došli ali jasno pokazuje i da tamo ne žele da ostanu: na primer, jasno je da kad čovek pusti "Them Bones" ili "We Die Young" od Chaines-a, da je to Metal. To što to nisu Judas Priest zvuci - pa dobro, ni Judas Priest ne zvuče kao Judas Priest i 82 godine ili kao Deep Purple. Takođe, interesantno je da kako su tadašnji "Nu" bendovi izlazili van žanrovske metalične određenosti i postajali psihodeličniji - tako su ostavili brisani prostor da se kao posledica potražnje za tvrdim zvukom na kraju i vrati neki 80's zvuk, kao i da neki ekstremniji metal bendovi dospeju u mainstream. E sad, sam tadašnji NuMetal bi se mogao tretirati kao da je imao neka dva osnovna pravca kretanja - ovaj koji se naslanjao na Grunge i koji je po meni bio prilično plodonosniji muički i drugi koji je prihvatio američku stvarnost na terenu i uneo rap-ovanje u muziku - što opet nije ništa novo jer je eksperimenata sa tim bilo i pre toga i čak s postavlja pitanje da li su tzv NuMetal bendovi kao Limp Bizkit uopšte deo istog muzičkog pravca kao npr Korn, sa obzirom da je Rap Metal egzistirao odvojeno od celog dešavanja i pojavio se pre svih takvih bendova. U tom slučaju, Neki Bizkit su samo prilagođavanje aktualnim komercijalnim kretanjima a ne deo nekog drugog pravca. Čak bi se moglo reći da su ta neka novija inkarnacija metala kakvu su svirali Korn ili Deftones i Rap Metal dve odvojene stvari koje su se jednostavno u nekim slučajevima susretale i da je npr Linkin park u svojim počecima bio ne NuMetal bend, već Hard Rock-NuMetal-Rap Metal hibrid. Ali stilske podele su u praksi već toliko uprskane i iskrivljene nekim glupim stavovima ljudi koji muziku ne razumeju baš najsjajnije pa nije ni bitno.
Drugi problem oko nu metal žanra je ideologija - počelo se sa nekim komunjarskim varijantama o podobnosti i nepodobnosti - a za uspeh benda je često postalo važnije šta je trenutno aktuelno. Dakle bendove progura neki trenutni talas iako muzički nisu to kako ih tretiraju. Neki prvi primeri iz glave su Nightwish koji blage veze nemaju sa ikakvim gothic influencama a neka gothic metal klinčurija ih je dobrim delom izgurala ili Slipknot, koji su jednostavno (bili) suviše agresivni i metalni da bi iko sa imalo mozga mogao da ih tretira kao "komercijalni bend za nu metal klince - što naravno ne znači da neko to i dalje ne pokušava.
Povratkom metal muzike u neki skoro pa mainstream - NuMetal se izgubio kao pojava, samim tim što su se elementi žanra ugradili u neko mainstream očekivanje, šta moderan Hard Rock treba da ima u muzici i kako da zvuči. To je prirodan proces i tako je bilo i ranije. U praksi to znači da postoji niz bendova, mislim uglavnom na USA, koji jednostavno sviraju neki moderan metal iliti Hard Rock a sa druge strane postoje bendovi koji se bave "očuvanjem" postojećeg, znači preživaju stilske odrednice stare po 20 godina, npr Power Metal. U evropi je situacija takv da metala nema praktično van žanrovskih odrednica, sa retkim izuzecima, i postoji jasna crta između agresivne muzike i pravog mainstream-a. Moguće i zato što je čak i u zemljama gde u Evropi metal ima puno slušalaca on uvezena muzika, dok je u americi metal nešto što je logičan proizvod nastao iz svega što njihov RedNeck voli.

Nakon svoje smrti 90-ih i renikarnacije početkom ovog veka, metal je postao odrednica za nešto što je matoro i okrenuto unazad i takva je i postala publika - kao nekad ogorčeni pravoverni pankeri koji mrze njihove bivše idole i osuđuju svakog ko se prodao - nijedna druga publika nije toliko u svakom trenutku spremna da osuđuje i pljuje nekoga samo zato što je ne daj bože postao isuviše popularan ili se promenio, tačnije, prihvataju se dobronamerno samo dve vrste promena - da je bend postao agresivniji zvukom, ili da se bend nakon "slušljivijeg i lakšeg za konzumaciju albuma" vrati korenima, to je uvek dobrodošlo. Sve drugo izaziva mrštenje i sumnje da se radi o prodaji te vodi dugim raspravama između onih koji za bend tvrde da su prodane duše i onih koji tvrde da svako mora da se menja i razvija. (Što je opet specijalno smešno sa obzzirom da je upravo tokom vremena sve to tih 90-ih kad je udarena neka crta metal bio muzika koja je preživela drastične promene i evoluciju - samo što tada nikom to nije mnogo smetalo kada bend od albuma do albuma zvuči malo drugačije. (Ili možda nije postojao internet na kome bi drkadžije pljuvale 1986 Iron Maiden što su stavili Synth zvuke na "Somewhere In Time" i prodali se, sram da ih bude.

Elem - danas većina ljudi koji misle da sluša NuMetal u stvari priča o "popularnom" Hard Rock-u različitih podstilskih gravitiranja, o popularnom metalu i nekim trenutno aktuelnim žanrovima kao što je Metalcore i sl. Ako npr Slipknot imaju album na kome su svi rifovi bliži metalici nego bilo čemu iz 90-ih, vokale koji su bliže getenborgškoj školi DM-a, pesme imaju solo deonice a gitaristi snimaju clip-ove na kojima objašnjavaju kako shred-ovati meni je teško da vidim kakve to ima veze sa osnovnim parametrima NuMetal žanra. Ako je ikada i bilo NuMtal - odavno to više nije.

E da ne zaboravim:
Rage Against The Machine: Nikakve veze nema sa NuMetalom suštinski, imati rif u pesmi ne znači da je metal. Nikada nisu (tada a to je najbitnije) pominjani kao metal, niko ih nije doživljavao kao meta, nije ih slušala pretežno metal publika niti su se oni tako osećali. Evanescence nisu NuMetal nego Gothic Symphonic Hard Rock /metal u pop pakovanju, ako bih već želeo biti precizan. Itd itd - većina navedenog su drugi žanrovi, da ne smaram dalje.

[sinisake]

nije ih slušala pretežno metal publika

Pa ne bi reko, svi moji poznanici mjetalci su voleli Rage, ne znam zasto...

[dweezil]

takodje je u isti kalup gurano sve sto je iz Seattla, nisu svi izdavali za Subpop i bili grunge, bili su tu i Qeensryche i jos mnogo bandova, pa i Alice in chains su meni vise bili metal nego grunge. Neke nekvalitetne bendove je grunge uzdigao a da nisu bili objektivno dobri, a neke je nepravedno zapostavio jer nisu bili dovoljno in.

[Bluesko]

NuMetal je moguće žanrovska odrednica koju u proseku najmanje ljudi razume i najviše upotrebljava. Nabeđeni elitisti i šatro čistunci je upotrebljavaju u nekom negativnom kontekstu za sve bendove koji im se ne dopadaju jer nisu dovoljno ekstremni, dovoljno komplikovani ili na njima nema dovoljno paučine od ustajalosti da bi bili tr00. Kad se ode u neku priču o tom žanru VEĆINA bendova koji se pomenu (naročito od ovakvih likova i naravno od naložene klinčurije) NISU NuMetal, ni blizu. Takođe se bendovi koje prihvati mladi naraštaj i pomodni klinci i koji mešaju stilove, pa su dovoljno komercijalno uspešni napadaju kako su NuMetal. To je posebno zabavno sa obzirom da u stvari, trenutno NuMetal praktično NE POSTOJI. Aktivni su u okviru žanra (a da je iole relevantno) samo neki bendovi koji se nisu drastično stilski menjali, na primer Korn. Svi ostali bendovi koji su možda i krenuli tako da im je jedna noga u tome da su NuMetal, su izašli iz žanra i sada su nešto drugo (Npr Disturbed koji su postali običan USA Hard Rock-Metal bend 1/1) U muzičkom smislu bi opet iz aviona trebalo da svakom iole normalnom bude jasno da bendovi nabrajani kao taj navodni NuMetal žanr nemaju mnogo muzički zajedničkog.

NuMetal i odnos pravovernih prema njemu su interesantan fenomen koji ima koren u tome da se tvrđa muzika sve do početka 90-ih razvijala i evoluirala bez nekih naglih rezova, možda upravo zato što nije bila mainstream. Početkom 90-ih se pojavio Grunge i satro američki rock - metal mainstream, da se podsetimo. Na mnogo načina je verovatno to bilo i dobro. Držanje priglupih muzičkih formula, glamur, ali i priglupa reciklaža jednih te istih rifova i solo masturbacije su javno ismejane a umesto toga su se povadile ploče iz 70-ih, kao i Gibsoni i Fenderi iz ormara. Tekstovi su opet dobili tračak inteligencije i počeli da se bave ljudima i time kako se stvarno osećaju, čak su se u njima pojavili i tragovi poezije. NuMetal je samo logičan proizvod Grunge-a. Neki momci koji su voleli tvrđu muziku su uzeli taj Grunge senzibilitet i metal nasleđe, ali tako da se gleda na prvih par albuma Black Sabbath kao na kamen temeljac, dodali po želji još po neki muzički uticaj i krenuli dalje. Ono što Tr00 metalce najviše boli je upravo to što taj tadašnji "NuMetal" ne samo da jeste metal, nego je njegova logična nadgradnja, evolucija i razvoj. Koliko god bili grendži, rifologija bendova iz tog vremena, često jasno pokazuje odakle su došli ali jasno pokazuje i da tamo ne žele da ostanu: na primer, jasno je da kad čovek pusti "Them Bones" ili "We Die Young" od Chaines-a, da je to Metal. To što to nisu Judas Priest zvuci - pa dobro, ni Judas Priest ne zvuče kao Judas Priest i 82 godine ili kao Deep Purple. Takođe, interesantno je da kako su tadašnji "Nu" bendovi izlazili van žanrovske metalične određenosti i postajali psihodeličniji - tako su ostavili brisani prostor da se kao posledica potražnje za tvrdim zvukom na kraju i vrati neki 80's zvuk, kao i da neki ekstremniji metal bendovi dospeju u mainstream. E sad, sam tadašnji NuMetal bi se mogao tretirati kao da je imao neka dva osnovna pravca kretanja - ovaj koji se naslanjao na Grunge i koji je po meni bio prilično plodonosniji muički i drugi koji je prihvatio američku stvarnost na terenu i uneo rap-ovanje u muziku - što opet nije ništa novo jer je eksperimenata sa tim bilo i pre toga i čak s postavlja pitanje da li su tzv NuMetal bendovi kao Limp Bizkit uopšte deo istog muzičkog pravca kao npr Korn, sa obzirom da je Rap Metal egzistirao odvojeno od celog dešavanja i pojavio se pre svih takvih bendova. U tom slučaju, Neki Bizkit su samo prilagođavanje aktualnim komercijalnim kretanjima a ne deo nekog drugog pravca. Čak bi se moglo reći da su ta neka novija inkarnacija metala kakvu su svirali Korn ili Deftones i Rap Metal dve odvojene stvari koje su se jednostavno u nekim slučajevima susretale i da je npr Linkin park u svojim počecima bio ne NuMetal bend, već Hard Rock-NuMetal-Rap Metal hibrid. Ali stilske podele su u praksi već toliko uprskane i iskrivljene nekim glupim stavovima ljudi koji muziku ne razumeju baš najsjajnije pa nije ni bitno.
Drugi problem oko nu metal žanra je ideologija - počelo se sa nekim komunjarskim varijantama o podobnosti i nepodobnosti - a za uspeh benda je često postalo važnije šta je trenutno aktuelno. Dakle bendove progura neki trenutni talas iako muzički nisu to kako ih tretiraju. Neki prvi primeri iz glave su Nightwish koji blage veze nemaju sa ikakvim gothic influencama a neka gothic metal klinčurija ih je dobrim delom izgurala ili Slipknot, koji su jednostavno (bili) suviše agresivni i metalni da bi iko sa imalo mozga mogao da ih tretira kao "komercijalni bend za nu metal klince - što naravno ne znači da neko to i dalje ne pokušava.
Povratkom metal muzike u neki skoro pa mainstream - NuMetal se izgubio kao pojava, samim tim što su se elementi žanra ugradili u neko mainstream očekivanje, šta moderan Hard Rock treba da ima u muzici i kako da zvuči. To je prirodan proces i tako je bilo i ranije. U praksi to znači da postoji niz bendova, mislim uglavnom na USA, koji jednostavno sviraju neki moderan metal iliti Hard Rock a sa druge strane postoje bendovi koji se bave "očuvanjem" postojećeg, znači preživaju stilske odrednice stare po 20 godina, npr Power Metal. U evropi je situacija takv da metala nema praktično van žanrovskih odrednica, sa retkim izuzecima, i postoji jasna crta između agresivne muzike i pravog mainstream-a. Moguće i zato što je čak i u zemljama gde u Evropi metal ima puno slušalaca on uvezena muzika, dok je u americi metal nešto što je logičan proizvod nastao iz svega što njihov RedNeck voli.

Nakon svoje smrti 90-ih i renikarnacije početkom ovog veka, metal je postao odrednica za nešto što je matoro i okrenuto unazad i takva je i postala publika - kao nekad ogorčeni pravoverni pankeri koji mrze njihove bivše idole i osuđuju svakog ko se prodao - nijedna druga publika nije toliko u svakom trenutku spremna da osuđuje i pljuje nekoga samo zato što je ne daj bože postao isuviše popularan ili se promenio, tačnije, prihvataju se dobronamerno samo dve vrste promena - da je bend postao agresivniji zvukom, ili da se bend nakon "slušljivijeg i lakšeg za konzumaciju albuma" vrati korenima, to je uvek dobrodošlo. Sve drugo izaziva mrštenje i sumnje da se radi o prodaji te vodi dugim raspravama između onih koji za bend tvrde da su prodane duše i onih koji tvrde da svako mora da se menja i razvija. (Što je opet specijalno smešno sa obzzirom da je upravo tokom vremena sve to tih 90-ih kad je udarena neka crta metal bio muzika koja je preživela drastične promene i evoluciju - samo što tada nikom to nije mnogo smetalo kada bend od albuma do albuma zvuči malo drugačije. (Ili možda nije postojao internet na kome bi drkadžije pljuvale 1986 Iron Maiden što su stavili Synth zvuke na "Somewhere In Time" i prodali se, sram da ih bude.

Elem - danas većina ljudi koji misle da sluša NuMetal u stvari priča o "popularnom" Hard Rock-u različitih podstilskih gravitiranja, o popularnom metalu i nekim trenutno aktuelnim žanrovima kao što je Metalcore i sl. Ako npr Slipknot imaju album na kome su svi rifovi bliži metalici nego bilo čemu iz 90-ih, vokale koji su bliže getenborgškoj školi DM-a, pesme imaju solo deonice a gitaristi snimaju clip-ove na kojima objašnjavaju kako shred-ovati meni je teško da vidim kakve to ima veze sa osnovnim parametrima NuMetal žanra. Ako je ikada i bilo NuMtal - odavno to više nije.

E da ne zaboravim:
Rage Against The Machine: Nikakve veze nema sa NuMetalom suštinski, imati rif u pesmi ne znači da je metal. Nikada nisu (tada a to je najbitnije) pominjani kao metal, niko ih nije doživljavao kao meta, nije ih slušala pretežno metal publika niti su se oni tako osećali. Evanescence nisu NuMetal nego Gothic Symphonic Hard Rock /metal u pop pakovanju, ako bih već želeo biti precizan. Itd itd - većina navedenog su drugi žanrovi, da ne smaram dalje.

Nek si ti to nama pojasnio...

[nebojsak]

Ako neko može da iskopa podatke i rezultate iz sezone 99/00, bio bih mu zahvalan...

[+Hopkins+]

Jeste malo naširoko, ali Dušan je potpuno u pravu. Mene je isto uvek nerviralo to izjednačavanje rep metala i nu metala (tj metala koji je bio polu mejnstrim i potekao od grandža uglavnom).
Rani Korn, Deftones, Silverchair itd su bomba bendovi i tada su stvarno bili nešto sveže. Rani Deftones je totalno Jesus Lizard influenced ludilo, Korn su imali neverovatan zvuk, sekli su se na vintage fazove i koristili gomilu EHX efekata, i dan danas to mi je jedan od najgotivnijih hi gain zvukova koje sam čuo. Bilo je tu super stvari definitivno, Korn je propao skroz, zadnjih 5 albuma su ja mislim nikad veće reciklirano usiljeno govno, dok su na primer Deftones evoluirali u skroz gotivni post rock i neki shoegaze fazon.

[nebojsak]

Rani Silverchair je bio ordinarno govno koje je recikliralo Bleach putem moderne produkcije, nešto kao Hanson Brothers (ne onaj kanadski) u zloj varijanti. Rani Korn je bio sranje koje je postalo manje sranje u nastupajućim godinama, a razlog tome je bila pojava još gorih klonova, u odnosu na koje su ovi zvučali kao Isusi themselves. Deftones su mi imali tu i tamo zanimljive rifaže, ali su se svojski potrudili da ih ponište pomoću pevača.

Uglavnom, meni i dalje fali grb Coal Chambera iz 97/98. Dajem 2 napadača Overdrivea za njega.

[DrGreenthumb]

Rani Silverchair je bio ordinarno govno koje je recikliralo Bleach putem moderne produkcije, nešto kao Hanson Brothers (ne onaj kanadski) u zloj varijanti. Rani Korn je bio sranje koje je postalo manje sranje u nastupajućim godinama, a razlog tome je bila pojava još gorih klonova, u odnosu na koje su ovi zvučali kao Isusi themselves. Deftones su mi imali tu i tamo zanimljive rifaže, ali su se svojski potrudili da ih ponište pomoću pevača.

Uglavnom, meni i dalje fali grb Coal Chambera iz 97/98. Dajem 2 napadača Overdrivea za njega.

Meh, kad sam bio klinac gotivio sam te prdukcijske/efekt stuntove Korna a Deftones volem jos uvek, ovo ostalo mi je buranija...
Lm, imam ovaj (br. slicice 324)

A ako su ti spicevi Overdrivea neki od ovih:

ili

onda nista jebiga, imam duplikate. Mada uvek moze pola/celo...