(Offtopica uvek ima, ali ja ga ne izbegavam ako je dobar, informativan offtopic. Dakle:)
SVI bi da imaju neke veze s Hendriksom. Najnoviji u tom nizu "Ja-sam-odgovoran/ odgovorna-za-Hendriksa" izjava potiče od Lesa Pola, koji je izjavio da je, eto, ON prvi video i prepoznao Hendriksa u Harlemu, ali mu je Hendriks pobegao pre nego je Les stigao da mu poturi nekakav ugovor na potpis... A tek onaj bezobrazluk koji izvodi Hendriksova sestra, upravnica Džimijeve zaostavštine - nedavno se pojavio "Authentic Hendrix" energetski napitak. Hej, čoveče.
->Autentični Hendriks energetski napitak<-. "Peace. Love. Purpose." Posisajte Hendriksov sok.
Tako ti je i za Džimijevu opremu - jedini čovek koji bi zaista sme da kaže kako je imao neki uticaj na Hendriksov zvuk je Edi Kramer, Hendriksov studijski tehničar. No, Edi to nikada
ne kaže, jer vrlo dobro zna kako je Hendriks bio prokleto tvrdoglav i ćudljiv: izbacivao sopstvene basiste, onda sam svirao bas, izbacivao sopstvenog producenta pa onda sam producirao... Iskreno tvrditi da je neko "imao uticaja" na tog čoveka je kao reći da je neko nekad nešto objasnio lavini snega.
Frenk Zapa je tvrdio da je "navukao" Hendriksa na wah. Badi Gaj tvrdi da je "navukao" Hendriksa na fidbek. Svako + njegova mama tvrdi da je Džoni "Gitara" Vatson "navukao" Hendriksa na sviranje zubima. Litl Ričard tvrdi da je "navukao" Hendriksa na psihodeličnu odeću i gej manirizme. Pit Taunsend tvrdi da je "navukao" Hendriksa na spaljivanje gitara i uništavanje pojačala. Emerson, Lejk i Palmer su tvrdili da su "navukli" Hendriksa da im se pridruži malo pre njegove smrti. Sve to pokazuje koliko je Hendriks zaista bio dobar i jedinstven. Sreća što je umro na vreme, inače ne bi bilo kraja "grebanju" o njegovu slavu.
E, sad, Hendriksovi fuzzevi. Na sreću (ili "nažalost", kako ko više voli), priča je vrlo jednostavna - kao i u slučaju Dejva Gilmura, oni prvi (najbolji?) snimci (oni kojima su se probili, oni kojima su se "upisali u Panteon") su
Dallas Arbiter FuzzFace. Ništa više, ništa manje. Germanijumski FuzzFace, a ostalo je legenda...
...i - da se tako izrazim - "čačkanje". Dozvolite da citiram Hendriksovu devojku, Pet Hartli - u najboljem dokumentarcu o Hendriksu (onom iz 1973), ona kaže: "Mašinerija se pokrene, i počneš da dobijaš šta želiš - više novca, gitara, priznanja, objavljene ploče. A onda stigneš do one tačke u kojoj ti je idejno, logički i pravno omogućeno da koristiš šta god želiš kako bi bio još bolji. Ali tada otkriješ da to ne funkcioniše onako kako si očekivao."
Summarum, što se fuzzeva tiče - najbitnije stvari, stvari sa Jimi Hendrix Experience postavom ("Electric Ladyland", "Are You Experienced?", "Axis: Bold As Love") je snimio sa FuzzFaceom, a onda počinju "godine čačkanja" - Oktavija, Mejerovi fazevi, proba Metjuzovog prototipa Big Muffa, i tako to.
Džimiju ninada i ničim nije uspelo da promeni svoj zvuk. On ostaje omiljen kod onih koji insistiraju na izreci "Ton je u prstima". Koja god gitara bila u pitanju, koji god Maršal ili koji god fuzz - kada krene feedback, odmah znate "Aha, to Hendriks svira."
Za kraj, kao poklon svima, slika milion i jednog legendarnog fuzza, sve na istom mestu. Ukupna vrednost ove zbirke koju vidite na slici (u pitanju je jedan Kanađanin) prelazi 10 000 dolara:
Ima na kraju da ga poručim preko Amazona, kažu da je stvarno zanimljiv i prepun tehničkih podataka!
