Tone to die *from*

[bancika]

Fali nam i jedna ovakva tema, puno je odvratnih zvukova oko nas

Evo za pocetak

[andrej]]

ovo nije nesto sto bih drzao konstantno na bordu, ali je poprilicno pristojno za par pesama. odvazicu se da kazem da je za jednu eksperimentalnu pedalu vrlo umerena i pitoma.

'savrsena' muzika je isfurana odavno. neko ko odluci da gitara moze da ima samo totalni klin (ili sa nekim chorusom, flangerom, phaserom), dobro definisan precizan crunch i 'violinski' lead, sebi pravi medvedju uslugu i strasno ogranicava sirinu svog izraza.

zapadna muzika je napredovala dodavanjem 'necistih intervala' (na pocetku, nije bilo ni terci, kvarte i kvinte vladale). disharmonija sluzi kompoziciji, naglasavajuci razresenje ili prosto prikazujuci drugaciju emociju, pa je odavno nerazdvojiva od harmonije - zamisli post-klasicarsku ozbiljnu muziku bez disharmonija. tako i odstupanje od ritma doprinosi izrazu (bilo konstantan 'swing' ili samo povremeno iscasenje). logicno, i boja zvuka mora imati varijetet, da bi ostala zanimljiva. duvaci i gudaci, na primer, mogu znatno da 'zaprljaju' zvuk instrumenta tehnikom, pa dobijemo zvuke sa dosta 'suma'. ovo su kompozitori obilato koristili, za dzezere da ne pricam. nesavrsenost daje dusu muzici, od stima klavira do efekta koji orkestar proizvodi svirajuci istu deonicu.

ono sto sledi iz svega ovoga je da ces odbacivanjem varijeteta samo ograniciti sebe, i ostati iza. morao bi biti istinski genije da sastavis kompoziciju koja odbacuje neku od dimenzija muzike (harmonija - disharmonija, ritam - aritmija, boja instrumenata), a da to ne zvuci kao kopija necega od makar 300 godina. ja se hvatam za sve za sta mogu da bih svoju muziku ucinio zanimljivom i tako nesto ne mogu sebi da dozvolim.

[bancika]

ma fino je da se iskoriste neki ludacki efekti da se doda tekstura ponegde, da se zabiberi...samo mi se cini da neko ko ne moze da bude originalan i samo sa akusticnom gitarom ili sa osnovnim nekim gitarskim tonom, taj nece biti originalan ni sa 10 svemirskih efektata preko toga.

haha, ova pobedjuje

[djomla]

Ja nemam takve sulude pedale na boardu, pa opet se ne osecam ograniceno ) Mislim da samo to ganjanje pedala, razlicitih tonova, to te u sustini odvlaci od muzike i ogranicava. Zar ne? Ne kazem da ova pedala nema svoju vrednost kod nekog, ali meni je to totalno useless thing to have.

[andrej]]

ma fino je da se iskoriste neki ludacki efekti da se doda tekstura ponegde, da se zabiberi...samo mi se cini da neko ko ne moze da bude originalan i samo sa akusticnom gitarom ili sa osnovnim nekim gitarskim tonom, taj nece biti originalan ni sa 10 svemirskih efektata preko toga.

haha, ova pobedjuje

slazem se da ako ti pesma ne valja na klaviru ili akusticnoj (u startu), neces puno postici efektima. osim ako je ritam u prvom planu (kao sto cesto jeste u elektronskoj muzici).

ali bas to povremeno 'biberenje' (bilo nekim sitnim forama u tehnici, bilo pedalama) cesto prave razliku izmedju 'slusljivog' i odlicnog. naravno, nece valjati ako na svakoj pesmi iskoristis isti trik, bilo kada su pedale, bilo kad je tehnika u pitanju.

[bancika]

ali bas to povremeno 'biberenje' (bilo nekim sitnim forama u tehnici, bilo pedalama) cesto prave razliku izmedju 'slusljivog' i odlicnog. naravno, nece valjati ako na svakoj pesmi iskoristis isti trik, bilo kada su pedale, bilo kad je tehnika u pitanju.

agree

[Kristijan]

Не видим где бих искористио Бит Командера, али ми није посебно иритантан тон. Шта знам, ја волим кад чујем да неко баш уме лепо да се поигра са ефектима, али не волим кад је некоме то окосница звука, односно када у потпуности потисне или удави свирање, посебно када престане да се познаје темперамент и када рука која окида жице више нема карактер. Ефекат више није ефекат када не стигнеш да га запамтиш, будући да га већ преплављује следећи талас ефекта, па следећи, па следећи... Напросто је драмски тупаво. Као модерни акциони филмови.

Ново... Хм, суштински ново у музици не може да се изведе. Имамо хроматску лествицу на располагању, и док се не уведе као стандард скала која има и четврт-степене - све је то мање више слично. Одавно нас гађају композитори и секстама и секундама, ни то није баш дах свежег ваздуха. Да не причамо о разним архаичним формама музицирања, о мелодијама које су сачуване из времена употребе нетемперованих инструмената, и дисонантним двогласима којих има колико хоћеш у етно певању, па чак и о detune ефекту и правим правцатим dive bomb моментима у певању који је такође местимично присутан у етно певању, и није грешка по среди, него се ради намерно. Не постоји ново. Све смо то већ чули. Другачије... то је незгодан појам. У суштини не значи ништа, јер се подразумева. Све што није очигледан плагијат је другачије.

[Dersu Uzala]

ovo nije nesto sto bih drzao konstantno na bordu, ali je poprilicno pristojno za par pesama. odvazicu se da kazem da je za jednu eksperimentalnu pedalu vrlo umerena i pitoma.

'savrsena' muzika je isfurana odavno. neko ko odluci da gitara moze da ima samo totalni klin (ili sa nekim chorusom, flangerom, phaserom), dobro definisan precizan crunch i 'violinski' lead, sebi pravi medvedju uslugu i strasno ogranicava sirinu svog izraza.

zapadna muzika je napredovala dodavanjem 'necistih intervala' (na pocetku, nije bilo ni terci, kvarte i kvinte vladale). disharmonija sluzi kompoziciji, naglasavajuci razresenje ili prosto prikazujuci drugaciju emociju, pa je odavno nerazdvojiva od harmonije - zamisli post-klasicarsku ozbiljnu muziku bez disharmonija. tako i odstupanje od ritma doprinosi izrazu (bilo konstantan 'swing' ili samo povremeno iscasenje). logicno, i boja zvuka mora imati varijetet, da bi ostala zanimljiva. duvaci i gudaci, na primer, mogu znatno da 'zaprljaju' zvuk instrumenta tehnikom, pa dobijemo zvuke sa dosta 'suma'. ovo su kompozitori obilato koristili, za dzezere da ne pricam. nesavrsenost daje dusu muzici, od stima klavira do efekta koji orkestar proizvodi svirajuci istu deonicu.

ono sto sledi iz svega ovoga je da ces odbacivanjem varijeteta samo ograniciti sebe, i ostati iza. morao bi biti istinski genije da sastavis kompoziciju koja odbacuje neku od dimenzija muzike (harmonija - disharmonija, ritam - aritmija, boja instrumenata), a da to ne zvuci kao kopija necega od makar 300 godina. ja se hvatam za sve za sta mogu da bih svoju muziku ucinio zanimljivom i tako nesto ne mogu sebi da dozvolim.

Znaci ovaj baja je tvoj idol, sad smo ti dohakali.

[andrej]]

Spoiler:

ovo nije nesto sto bih drzao konstantno na bordu, ali je poprilicno pristojno za par pesama. odvazicu se da kazem da je za jednu eksperimentalnu pedalu vrlo umerena i pitoma.

'savrsena' muzika je isfurana odavno. neko ko odluci da gitara moze da ima samo totalni klin (ili sa nekim chorusom, flangerom, phaserom), dobro definisan precizan crunch i 'violinski' lead, sebi pravi medvedju uslugu i strasno ogranicava sirinu svog izraza.

zapadna muzika je napredovala dodavanjem 'necistih intervala' (na pocetku, nije bilo ni terci, kvarte i kvinte vladale). disharmonija sluzi kompoziciji, naglasavajuci razresenje ili prosto prikazujuci drugaciju emociju, pa je odavno nerazdvojiva od harmonije - zamisli post-klasicarsku ozbiljnu muziku bez disharmonija. tako i odstupanje od ritma doprinosi izrazu (bilo konstantan 'swing' ili samo povremeno iscasenje). logicno, i boja zvuka mora imati varijetet, da bi ostala zanimljiva. duvaci i gudaci, na primer, mogu znatno da 'zaprljaju' zvuk instrumenta tehnikom, pa dobijemo zvuke sa dosta 'suma'. ovo su kompozitori obilato koristili, za dzezere da ne pricam. nesavrsenost daje dusu muzici, od stima klavira do efekta koji orkestar proizvodi svirajuci istu deonicu.

ono sto sledi iz svega ovoga je da ces odbacivanjem varijeteta samo ograniciti sebe, i ostati iza. morao bi biti istinski genije da sastavis kompoziciju koja odbacuje neku od dimenzija muzike (harmonija - disharmonija, ritam - aritmija, boja instrumenata), a da to ne zvuci kao kopija necega od makar 300 godina. ja se hvatam za sve za sta mogu da bih svoju muziku ucinio zanimljivom i tako nesto ne mogu sebi da dozvolim.

Znaci ovaj baja je tvoj idol, sad smo ti dohakali.

ahahahhahha, znam ga odavno, kakva njuska . Kako se okrene namseseno, u fazonu 'jesi vido?!'

more like this:

[Cortex]

trenutno pravim ovo. odusevljenju nema kraja.

[dzordje]

[andrej]]

Sta je ovde tako lose? Meni je ovo sasvim pristojan Hendrix / Kenny Wayne inspirisan setap. Not my cup of tea, by any means, al ono. Nikako los - zabavio bih se lepo s Oktavijom.

[dzordje]

Ma gde los idi bre pogresio temu i zamenio tone to die "for" & "from"

bar da ulepsam malo napacen topic poslusace neko mlado celjade sve ovo pa mu ne gine semsa kao mjuzik choice!

[tommytigh77]

Ne znam za pojedinačne pedale, ali meni je naprimer ton Paula Giberta to die from. Ima ih još kolk'o hoćeš, generalno ne volim te tanke screetchy tonove, a da nevolja bude veća, pola blues gitarista fura taj fazon... I naravno, sve narodnjačke i pop gitare snimljene kod nas u zadnjih 15-20 godina. Kako li samo svi uspeju da dobiju onaj njanjavi plastični ''cocked wah'' zvuk, nije mi jasno.

[bancika]

Ne znam za pojedinačne pedale, ali meni je naprimer ton Paula Giberta to die from. Ima ih još kolk'o hoćeš, generalno ne volim te tanke screetchy tonove, a da nevolja bude veća, pola blues gitarista fura taj fazon... I naravno, sve narodnjačke i pop gitare snimljene kod nas u zadnjih 15-20 godina. Kako li samo svi uspeju da dobiju onaj njanjavi plastični ''cocked wah'' zvuk, nije mi jasno.

E jeste, i meni je to palo na pamet. Kao da svi sviraju Boss GT-6 sa nekim besnim "farbama" koje prave da se mnogo lako svira legato (kog se wannabe shrederi, koji sviraju pop i narodnu, drze kao pijan plota), a kao side-effect imaju taj debilski zvuk.

A slazem se i za Gilberta, mada se opravio u zadnje vreme.