Post
by Kristijan » 14 Dec 2015, 11:23
Од кад постоји овај форум вазда има тог препуцавања око тога да ли је овај тон прави или није, али и тих препуцавања око тога ко има право да трага за посебним тоном, и ко има право на ручно рађену опрему, а ко сме да се задовољава конфекцијом, и коначно да ли је све то што је ручно рађено уопште потребно и да ли је довољно добро да изађе на црту индустријском производу. Уопште немам намеру овде да се бавим тиме да ли су ови или они у праву по питању квалитета опреме, јер се с годинама јасно дефинисало ко спада у који табор, и ту се није десио ни један трансфер, није било прелетача, што ће рећи да је изношење мишљења прилично небитно, само може да се деси да изнешено мишљење један табор дочека овацијама, а да други баца трули парадајз.
Међутим, постоје чињенице које треба да се помену.
Пре свега, сваки прослављени музичар је кренуо као незналица, почетник, хобиста, ентузијаста, аматер који наступа за Џ... то је развојни пут. И није његов специфичан тон стигао преко ноћи оног момента када је потписао уговор. У том смислу је ванредно смешно што се оспорава право било коме ко се дохватио инструмента да има идеју о томе како жели да звучи.
Друго, не постоји музичар који се дохватио савремених инструмената који омогућавају експериментисање са тоном (оно, није исто кад свираш флауту и кад свираш електричну гитару) а да није и сам посветио доста пажње макар копирању нечијег тона ако се већ није посебно бавио својим специфичним тоном. Дакле сви ови који критикују друге који јуре онај тон и сами раде исто, и то се кристално јасно види кад се дискусије посматрају у континуитету. Ко има једну гитару, једно појачало, и само кабл између гитаре и појачала сме у некој мери да коментарише претерано теоретисање о тону, али чак ни такав не би смео да буде преоштар. Сви остали само себи ускачу у уста и праве шум на вези.
И треће, свако ко сматра да има право да мери нечији допринос музици те сходно томе и право да дотични прича о оваквој или онаквој опреми и тону једноставно мора да приложи адекватан доказ о сопственој релевантности када је музика у питању. Ако се некоме спочитава да је хобиста, те да отуд није достојан custom made опреме, онда је онај ко потеже такве аргументе у расправи дужан да докаже да је релевантни професионалац, те да се у кључним стварима разликује од хобисте. Уколико не може да приложи адекватне доказе - онда је и сам хобиста који се само ложи на другачији тон (чим је бирао одређено појачало, па одређену гитару... таман и да је све конфекција... бирао је одређени тон, јурио је нешто и није се смирио док то није нашао, дакле није другачији од других залуђеника... то што је ланац којим је неко привезан за своје лудило састављен од мање карика не значи да је неко лабавије привезан за то лудило), те није доследан, па самим тим није ни битан у разговору.
Да се нико не збуни и не увреди због мог става треба да нагласим да сам у животу имао прилике да свирам на ванредно скупој и квалитетној опреми, нешто сам поседовао, нешто сам могао да позајмљујем кад год ми је потребно, али већ годинама користим скромну и свима приступачну опрему јер сматрам да је приход који остварујем од музике толико безначајно мали да једноставно немам посебног разлога да имам битно скупљу, обимнију и бољу опрему, и то није само питање афинитета него и питање финансијске одговорности некога ко храни породицу. Међутим, у потпуности разумем људе који имају сасвим другачији приступ, и имао сам прилике да чујем људе који сваки комадић своје опреме користе до коске, и постижу врло занимљив тон који у потпуности превазилази стандардно поимање гитаре, што је за мене сасвим у реду и немам томе ништа да замерим. Исто тако сам слушао људе који са минималном поставком постижу одличну атмосферу, и то такође поштујем. Не постоји један исправан пут. Ко мисли да сме само једном стазом да се корача напросто није укапирао шта је музика.
