Nakon višemesečnog ubedjivanja od strane Baba Slima, konačno sam popustio i uzeo Elixir Nanoweb desetke. Ono što me je najviše odvlačilo od njih je što sam mislio da su ultra skupe, tek skoro sam ukapirao da zapravo koštaju kao dva D'Addario pakovanja. Obzirom da sam navikao da žice menjam skoro svakih desetak dana, matematika je jasna, i debelo će se isplatiti na duže staze. Utisci su sledeći - u odnosu na D'Addario žice koje koristim čitavu večnost, zvuče malo tamnije, ali u odnosu na NOVE D'Addario žice. Obzirom da obične žice potpuno izgube taj zvonak zvuk posle tri dana, to mi uopšte ne predstavlja problem. Da snimam u studiju na nekom svemirskom budžetu i mogu da menjam žice na svakih sat snimanja, koristio bih D'Addario bez dileme. Ovako imam za dlaku tamniji ton (na obmotanim žicama), ali žice i dalje zadržavaju zvonkost i sjaj, a samim tim i moju krhku volju za svakodnevno vežbanje, što je nemerljivi plus. Još jedan od nemerljivih pluseva je što će mi bar za dlaku olakšati OCD tegobe, jer sad ne moram svaki put da temeljno perem ruke pre nego što uzmem gitaru.
Takodje, valjda zbog one presvlake koju imaju, veoma su miloklizne, pa nema potrebe za Fast Fretom i sličnim glupostima. Jedini problem je što su, bre, tvrde u PM. Da pakovanje nije obeleženo, imao bih utisak da mi je prodavac uvalio jedanaestice, takav je osećaj u odnosu na D'Addario desetke. Morao sam tremolo iznova da setapujem, a vrlo moguće da ću i vrat morati u dogledno doba. Da sam u startu znao, uzeo bih devetke, keve mi. Ali, navići ću se vremenom, pogotovo što me, rekoh već, vuku da više vežbam, a hteo ili ne hteo, biće na gitari neko duže vreme.
pa šta radiš sa žicama?
