Rocket Roll wrote:Hm, da li necija kreativnost zavisi od zvuka koji ispusta
?
Što bi Derida rekao,
"Ne, ne, ne... zapravo da." 
Mislim da je time mislio na koncept gitarskog virtuoza. Kolektivna izjava Kraftwerka - "Sa kompjuterom mogu da sviram brže od Rubinštajna" - predvidela je današnju situaciju lakog impresioniranja površne publike ekstenzivnim studijskim "trikovima" i plejbekom uživo. Jeste, Adorno je nešto slično i rekao, da je vreme virtuoza u umetnosti prošlo, jer je komercijalizovano, a komercijalno ne izražava duh doba.
S ovim se slazem, mada mi nije bas najjasnije da komercijalno
ne izrazava duh vremena. Pa esencija ovog doba jeste upravo krajnja komercijalizacija SVEGA (pa i alternative, pardoksalno).
S druge strane - pitanje tona. To je prvo što se primećuje u modernoj muzici, od Sunn Studios naovamo. Kada su prve mame grdile, a prve ćerke padale u nesvest zbog Bitlsa, to nije bilo zbog njihove umešnosti sa instrumentima, nego zbog njihovog tona. Isto važi i za Hendriksa, i za modernu distorziju - ton nije najbitniji, ali je prvo što te uhvati.
Pravi ton je kao pravi temelj. Iznad toga, svakako, možeš da zidaš dve note a možeš da zidaš orgiju šesnaestina, ni jedno ni drugo nije pogrešno niti jedino ispravno. Ja se samo borim za "tri akorda i istina" scenario - ako sve treba da bude Satrijani i Vai, šta ostaje?
E, ovde se necemo sloziti. Prvo, mislim da su ljudski glas i njegova energija prvo i najosnovnije sto slusaoca hvata i zarobljava. Obican slusalac ne razmislja o instrumentima, a kamoli o zvuku. (Koliko podsvesno obradjuje odredjene zvucne/tonske (ne melodijske i harmonijske) sadrzaje, nisam siguran...)
Drugo, ne znam zasto odbijas da priznas da izmedju ''tri akorda'' i ''orgije sesnaestina'', Izmedju bluza i derivata, i Paula Gilberta, postoji MNOOOOOOOGO prostora.
Pa i Radiohead, istinski moderan bend, ne moze se svesti na te dve paradigme, slozices se.
Isto se tako borim za koncept "zvuk faza kao zvuk duha vremena", jer može da bude mnogo više industrijski, anksiozniji, neprijatniji. Moderna muzika mora da bude neprijatna slušaocu jer je moderno vreme neprijatno svom savremeniku - ta Adornova konstatacija je mnogo bliža određenim fazevima. Otuda i mejnstrim faz revolucija od Nirvane naovamo. Nije u pitanju "vraćanje sata unazad".
Ovo je tvoja konstrukcija, imam utisak (mozda se varam) da je pomenuti gospodin govorio, pre svega, o modernoj ''ozbiljnoj'' muzici (a tu revolucija nije bila toliko u zvuku, valjda)...
Spacemen 3 i direktni omaz njihovim uzorima MC5...Revolution!
