Oliverova "poezija tišine"

[frkadela]

Konačno sam i ja prekucao neke svoje pjesme i želim da ih podijelim sa vama.
Naslov sam ukrao iz nekog književnog časopisa (mislim da su poeziju Dragana Jovanovića Danilova tako okarakterisali, ali nisam siguran). Uglavnom, meni se fraza opasno svidjela, malo sam se smijao i odlučio da je iskoristim.

Mala napomena:
U pitanju je poezija, a ne tekstovi (što ne znači da ne mogu da se prerade i "odjenu u novo ruho").

I želio bih da čujem što oštrije kritike (potrebna mi je stimulacija, zapao sam u letargiju i odavno ne pišem).



Buđenje
Otjeraću mrak i sjenke oko mene,
koje slaba svjetlost jutrom rasplinjava.
Krenuću na put na neko ljepše mjesto,
na kom svaka pjesma ljepotom opčinjava.

I zbaciću okove što mi nametnuše
oni koji ovde sve sudbine kroje;
za sobom ću ostaviti sve te zlobne duše
što se samo smijeha i radosti boje.

A kad stignem tamo – napisaću pjesmu;
Laku, lijepu, veselu, da vas obraduje.
Pa da i mi imamo neku našu himnu
što se od svih drugih ratnih razlikuje.



Parada
Čuvari našeg sna su na usluzi Šefu!
Ni snovi nisu više kao što su bili...
I momci u plavom su podvili repove:
iskazuju poštovanje našoj vojnoj sili.

Pitanje potencije rešava se lako –
samo pusti bijesne pse da prodefiluju!
Nisu svi Slobodni na priredbu došli? Ako...
Vojne će sirene svi moći da čuju.

Čuvaj parče neba duboko u sjećanju,
metalni su oblaci prekrili naš grad.
Pseudo-patriote smjelo slave ropstvo:
cvijećem kite ovu bijedu i jad.

Lijepo kaže poslovica: Zavadi, pa vladaj!
Svaku mudrost vođe preuzmu od nas.
Batinama obje grupe glasače osvajaju,
radikalne mjere preduzima i vlast.

I gdje je tu čovjek? Sa lancem oko vrata,
sjedi kao pseto, čeka naređenja.
U tanjiru samo koska i korica hleba...
Pa zašto to radi? Brani uvjerenja!



Ljubavna
Ogledalo baca sjenke po stanu,
pogledom tražiš poznat lik;
dolazi kraj još jednom danu,
a iznad uzglavlja – spomenik.

Snovi lete iznad tebe,
nemirne duše pokojnih.
Blijedi natpis ispod slike;
Epitaf – par riječi otrovnih:

„Jednom je djevojka jedna
pila sa tog izvora;
duša njena došla je do Raja
bosa, gladna i umorna.“

Ni jedan čovjek nikada neće
pronaći put do istine
dok ne posluša svoje srce,
ako dušu svoju ubije.



(E da, ovu "Ljubavnu" sam namijenio jednom bendu u kom sam svirao; uradili su muziku i svirali su je par puta, kako sam ih shvatio. Pjesma je prilično loša po mojim kriterijumima, ali se dobro uklopila.)
Toliko za sad. Da vas čujem.

[Doolio]

komentovacu tipa sutra

[frkadela]

komentovacu tipa sutra

Ko je žurio, vrat je slomio...

[frkadela]

A evo i jedne pričice koju sam upravo završio... Pa procijenite šta mi bolje ide i podijelite to sa mnom...


Intervju

„Sanjao sam, kad sam bio mlađi, da odlazim u Raj. Nisam tada mnogo toga znao o Raju i Paklu; da sam znao ono što sad znam, drukčije bih razmišljao“, okrenuo se, bacio pogled na sto pored sebe i na trenutak sklopio oči. Izgledao je kao da meditira, kao da se prisjeća nečeg što se davno desilo.
Žena preko puta njega, smeđe kose i istih takvih očiju, nervozno se igrala sa šnalom koju je zajedno sa diktafonom stavila na sto. Znala je da će intervju biti težak, da neće dobiti odgovore koje očekuje i da će je on svojim igrama sto puta dovesti do ivice ludila. Ali ona je tražila izazov! Više se ni ne sjeća kada je zadnji put dobila ovako važan zadatak.
„Uvijek je bilo isto; iznenada bih se našao u potpuno praznoj čekaonici osvijetljenoj blještavom svjetlošću koja je dopirala kroz visoke prozore. Sjedao bih u kožnu fotelju i čekao. Nekad bih čekao satima, a nekad bih odmah došao na red. Po mene bi dolazio čovjek u bijelom odijelu i uvodio bi me u biblioteku. Ta prostorija je bila ogromna, nisam mogao pogledom da obuhvatim sve knjige koje su bile oko nas. Postidio sam se torbe u kojoj sam sa sobom ponio najdraže rukopise i tada bih se probudio. Shvatio sam da mnogo toga moramo da ostavimo iza sebe, da tamo ne bi morali bilo šta da nosimo.“
„Divno saznanje, moram priznati. Možda i ideja za novu knjigu. Ali ja sam Vas pitala gdje pronalazite inspiraciju? Sigurna sam da bi to Vaše brojne čitaoce, a bogami i čitateljke (kisjelo se nasmijala) to zanimalo.“
„Ne mogu da pričam o inspiraciji bez čaše u ruci. O njoj razmišljam tek kad dođem do dna...“
„A možete li bilo šta da radite bez čaše u ruci?“, prekinula ga je.
Pogledao ju je pravo u oči i na trenutak se vratio u stvarnost.
„Nemoj da mi persiraš, molim te. Neprijatno mi je i osjećam se glupo.“
„Zar ne bi trebao da se osjećaš glupo zato što se u tim godinama ponašaš kao jebeni tinejdžer?! Šta ti misliš, da si neka zvijezda?! Samo zato što te čitaju besposlene domaćie u pauzama između serija?! Ti si niko i ništa i da nije novinara, koji te bog zna zašto vole, to bi i ostao!“
Par gostiju se okrenulo, osmotrilo ih i, prepoznavši svog omiljenog pisca, pozdravilo ga uz osmijeh. Uzvratio im je lakim naklonom i podignutom polupraznom čašom viskija.
„Pa izgleda da sam IPAK popularan“, rekao je uz osmijeh. „Zašto vičeš na mene? Možemo li ovo da odradimo u miru?“
„Kad bi ti odgovarao na moja pitanja, možda bismo ovo završili prije ponoći!“
Privlačili su sve više pažnje i on je postajao nervozan. Znao je da će se po kuloarima o ovoj svađici govoriti više nego o intervjuu objavljenom u nekim novinama koje čitaju samo oni koji za njih pišu. Želio je da ode na neko mirnije mjesto i popije par pića prije nego što se vrati kući.
„Zašto smo uopše došli ovde?! Zašto ovo nismo obavili kod kuće?!“, vikao je.
„Zato što je ova prljava kafana mjesto koje posjećuješ češće od kuće! I prestani sa tim, odgovori mi na pitanje! Gdje nalaziš jebenu inspiraciju za svoje usrane ljubavne trilere sa patetičnim happy end-om?! Želim da već jednom prekinem ovu agoniju!“
Zastao je na trenutak kao da ga je njen bijes iznenadio, a onda se jedva vidno nasmijao i zagrlio je. Plakala je u njegovom naručju, a diktafon je i dalje čekao odgovor. Crvena lampica je treperila i opominjala ih da je baterija pri kraju. Nisu obraćali pažnju na njega, kao ni na konobara koji se prišunjao i nudio im svoje usluge. Nešto kao rame za plakanje koje je ona već pronašla.
„Gospođo, da li je sve u redu?“ Da, sve je u redu. Po prvi put posle dvadeset godina braka.
Diktafon ih je poslednji put opomenuo, a onda se ugasio. Kao da je bio ljut što je isključen iz ove čudne drame koja se odigravala pred njim. Nenavikao na ignorisanje, odlučio je da on njih ignoriše. Biiiiip... I baterija je prazna... Tek tada je progovorio:
„U tebi, ljubavi. U tebi nalazim inspiraciju za srećan kraj. Jer da nema tebe, ko zna kakav bi bio. Hoćeš li da idemo kući? Spremiću nam večeru.“
Polako su ustali i krenuli prema izlazu.
„Hoću“, tiho je rekla i još čvršće se privila uz njega.

K R A J

[pipistrello]

meni je zanimljivija tvoja poezija...posebno pesme Budjenje i Parada...mislim pesma Parada mi je ono opis stanja,a Budjenje je opis kako da promenimo to stanje...nesto ih veže...i kao da jedna drugu dopunjuju...nisam bas stručan kritičar ali mogu da kazem da li mi se sviđa ili ne...dakle svaka čast za pesme...i moj favorit je pesma Buđenje...nekako mi zvuči revolucionistički...

[frkadela]

meni je zanimljivija tvoja poezija...posebno pesme Budjenje i Parada...mislim pesma Parada mi je ono opis stanja,a Budjenje je opis kako da promenimo to stanje...nesto ih veže...i kao da jedna drugu dopunjuju...nisam bas stručan kritičar ali mogu da kazem da li mi se sviđa ili ne...dakle svaka čast za pesme...i moj favorit je pesma Buđenje...nekako mi zvuči revolucionistički...

Evo onda za tebe i jedna od mojih najdražih (odgovor na bgd grafit "Gde je otpor?!"):


Irski san
Dok zlokobni huk najavljuje oluju
u prašinu pada prva kap.
Pokorno stado započinje pjesmu,
svi robovi pjevaju u jedan glas.

Pjevaju o precima i njihovoj slobodi,
pjevaju o danima koje ni ne pamte;
jer u ropstvu zamire i najjača vjera,
ugase se vatre što u njima plamte.

Sijevaju oči i oštrice noževa,
padaju glave pred noge pjevača.
Al’ pjesma se ne boji sablje niti smrti,
leti sve dalje i postaje jača.

Svaki čovjek sanja snove o slobodi.
Cio svijet stoji na ivici grijeha.
Pucaju bičevi, zveče teški lanci,
smjenjuju se urlici i napadi smijeha.

Predugo smo sami maštali o sreći!
Gnjev postaje velik kad ga dugo nosiš.
Ne plači, mila, pokrij se i sanjaj;
trnovit je put, al’ ga moram preći.

[cccira]

A, vidis, meni se najvise svidela ljubavna

[frkadela]

Drago mi je što to čujem.
Možda iskopam još nešta slično, pa ću postaviti...

[pipistrello]

sve bolje i bolje...sviđa mi se taj tvoj stil pisanja...bas je za ovo doba...da probudi ljude i da ih natera da učine nešto u životu...svaka čast

[frkadela]

sve bolje i bolje...sviđa mi se taj tvoj stil pisanja...bas je za ovo doba...da probudi ljude i da ih natera da učine nešto u životu...svaka čast

Ako ima neko iz Crne Gore, razumjeće zašto ovako pišem.

Hvala ti puno...

[Doolio]

evo vako, slozicu se sa pipidugomcarapomstrello i reci da mi se vise svidza poJezija. lepsi je tok, iliti flow, poenta je lepsa, a opet jasna, pesme su ti uokvirene celine. prica mi se cini nekako usiljena, ne mislim na temu, vec na izvedbu, deluje mi nedoreceno ponekad, a kad mi ne deluje tako, onda mi deluje da je bez poente.
sto se pesama tice, jako, jako dugo nisam naisao na ovakav klasicni, 'pripovedacki' stil. volim razne tipove pesama, ali, ovo tvoje mi je osvezavajuce. nema previse proseravanja (mada ja i proseravanje volim), ima rimovanja, standardna struktura strofe, skroz klasicno, samim tim i netipicno za danasnje vreme. pesme su prilicno jasne i mislim da su zato lepe jer bez stida otkrivas direktno svoju poentu i cilj ti je da kazes nesto na jedan lep nacin, a ne da zbunjujes ljude ili da se kurcis. barem ja to tako dozivljavam. tako da, samo nastavi:)

[nenadnenad]

meni je i ljubavna dobra

[frkadela]

evo vako, slozicu se sa pipidugomcarapomstrello i reci da mi se vise svidza poJezija. lepsi je tok, iliti flow, poenta je lepsa, a opet jasna, pesme su ti uokvirene celine. prica mi se cini nekako usiljena, ne mislim na temu, vec na izvedbu, deluje mi nedoreceno ponekad, a kad mi ne deluje tako, onda mi deluje da je bez poente.
sto se pesama tice, jako, jako dugo nisam naisao na ovakav klasicni, 'pripovedacki' stil. volim razne tipove pesama, ali, ovo tvoje mi je osvezavajuce. nema previse proseravanja (mada ja i proseravanje volim), ima rimovanja, standardna struktura strofe, skroz klasicno, samim tim i netipicno za danasnje vreme. pesme su prilicno jasne i mislim da su zato lepe jer bez stida otkrivas direktno svoju poentu i cilj ti je da kazes nesto na jedan lep nacin, a ne da zbunjujes ljude ili da se kurcis. barem ja to tako dozivljavam. tako da, samo nastavi:)

Prvo da prokomentarišem priču...
Slažem se sa svim što si rekao, samo sam htio da čujem mišljenje sa strane. Jer kad pišem priče tako se osjećam, pjesme već pišem mnogo lakše. Ali kako je ovo jedna od novijih priča, postaviću ti jednu staru, malo dužu, za koju mislim da je uspjela, pa da čujem mišljenje.
Sve u svemu, prilično konstruktivna kritika.

Što se tiče pjesama... Hvala ti na javljanju.
Tvoje me je mišljenje interesovalo jer ti ovde najviše pišeš i imaš najviše iskustva (ja poeziju pišem od skora) i sviđaju mi se tvoje pjesme...
Još samo da se robilad javi, da čujem i njegovo mišljenje.

A što se tiče "proseravanja", i ja volim da pročitam neko interesantno, ali kad pišem... Jednostavno imam drugačiji stil...

meni je i ljubavna dobra

Kako da protumačim ovaj smajli na kraju?

[VoxPopuli]

Ni jedan čovjek nikada neće
pronaći put do istine
dok ne posluša svoje srce,
ako dušu svoju ubije.

E da, ovu "Ljubavnu" sam namijenio jednom bendu u kom sam svirao; uradili su muziku i svirali su je par puta, kako sam ih shvatio. Pjesma je prilično loša po mojim kriterijumima, ali se dobro uklopila.)
Toliko za sad. Da vas čujem.

Pa ja bi poceo sa ovom strofom (znaci sistem odozdo nagore:)
Problem "PO MENI" je sto si banalizovo misao(barem ovako kad citam zvuci tako), .............. ali, ali, ali.......... to ne znaci da ne zvuci dobro uz muziku. Jer takve definicije (ti tvoji stihovi dodju kao matematicka definicija), mogu da imaju sasvim novi aspekt ako neka melodijska linija daje dubinu tome (bila instrumentalna ili vokalna).
Prvo sta mi pada na pamet su Bitlsi. Oni su nekad imali tako banalne i neinspirativne stihove, al su uz muziku zvucali neponovljivo.
Evo jedna pjesma koja uopste nije banalna i jednoznacna, al ima jedan stih koji zvuci tako mutavo sam za sebe.

"Living is easy with eyes closed, misunderstanding
all you see" Beatles "Strawberry Hill"

E znas sta, sad sam se sjetio. Ajd ti napravi muziki za ovaj stih, pa kad uradis, uzmi pjesmu i preslusaj.
Samo sto si je vjerovatno vec presluso
Ja sam tako radio i bilo mi je interesantno.
Mislim **** ga, to je sad kao, ti se ucis da komponujes, tj provaljujes fazon. Al uopste nije losa fora, moze ti pomoci samo da shvatis kako ti zelis da radis.

[frkadela]

E znas sta, sad sam se sjetio. Ajd ti napravi muziki za ovaj stih, pa kad uradis, uzmi pjesmu i preslusaj.
Samo sto si je vjerovatno vec presluso
Ja sam tako radio i bilo mi je interesantno.
Mislim **** ga, to je sad kao, ti se ucis da komponujes, tj provaljujes fazon. Al uopste nije losa fora, moze ti pomoci samo da shvatis kako ti zelis da radis.

Pohvala za komentar!

Uglavnom, ja nisam kompozitor i prilično sam loš muzičar.
Ako neko želi da se okuša, neka izvoli (a ako neko želi, možemo i zajedno da pokušamo da napravimo neku kombinaciju).

Mislim, svakako ću pokušati, ali... Skeptičan sam...